Удружење новинара Србије /УНС/ усвојило је на Годишњој скупштини нови Кодекс новинара и новинарки Србије, који предвиђа нова поглавља као што су вјештачка интелигенција, друштвене мреже, али и поштовање достојанства када је ријеч о жртвама несрећа и јавним личностима.
Кључне измјене су у области употребе вјештачке интелигенције, као и кориштења садржаја са друштвених мрежа, при чему је наведено да је у реду користити вјештачку интелигенцију, али да је медиј у том случају дужан да обавијести читаоце да је коришћена, у ком дијелу и обиму.
Садржај који је креиран посредством вјештачке интелигенције подлијеже уредничкој контроли и уредници сносе одговорност за њега, прецизирано је у Кодексу.
Уврштен је и дио који се односи на друштвене мреже, а који новинарима ствара бројне дилеме у раду – да ли и када смију да објављују и преносе приватне фотографије и записе које су грађани објавили на својим друштвеним мрежама, саопштено је из УНС-а.
Дефинисано је да је потребна сагласност особе чије се фотографије и записи преносе, осим у случајевима када интерес јавности претеже над правом на приватност или када их је та особа намијенила јавности.
Уколико се у оквиру приватних података и записа једне особе помињу или налазе приватни подаци или записи других особа, новинари су дужни да сакрију њихов идентитет, осим у случају да и за те особе интерес јавности претеже над правом на приватност, наводи се у Кодексу.
У поглављу о поштовању достојанства обухваћене су и смјернице о извјештавању о малољетницима, као и о групама попут особа са инвалидитетом, националних мањина, ЛГБТ популације, те је убачена и одредба да „новинар не извјештава са сахрана, осим у случају високо профилисаних јавних личности“.
Уведено је и право на заборав /односно да уредник медија може уклонити име и податке о личности са онлајн-медија на захтјев особе чија су права повријеђена, под условом да објављивање тих података није у јавном интересу или да не претеже над заштитом приватности/, као и обавеза културе његовања и поштовања етике јавне ријечи.
У поглављу о независности у већој је мјери истакнута независност новинара од корпоративних интереса – не само власника медија, већ потенцијалних корпоративних интереса са стране.
Раније се Кодекс у овом дијелу углавном односио на заштиту од политичких притисака.
Унапријеђено је и поглавље Поштовање приватности, гђе је прецизирано ко су јавне личности, а додато је и право на заштиту личних података у односу на медије и спречавање медија да „тргују“ приватним подацима, односно да их дају другим медијима без одобрења особе на коју се подаци односе.
Неке од кључних измјена односе се и на коментаре, гђе читаоци морају бити обавијештени о изабраном начину модерације коментара, односно о томе да ли ће бити коришћена претходна или накнадна модерација.
Уведена је и одредба о родно осјетљивом језику, гђе је истакнуто да новинар мора да користи родно осјетљив језик, да се труди да равномјерно укључи саговорнике различитих група релевантних за тему /род, етничко поријекло, старосно доба, сексуална оријентација/ и да одговорно приступа различитостима у друштву.
Претходно је Кодекс усвојило и Независно удружење новинара Србије /НУНС/.
Радну групу која је радила на приједлозима измјена Кодекса новинара Србије чинили су професор Сњежана Миливојевић, Тамара Скроза, Оливера Милошевић, Кристина Ковач Настасић, Невена Мартиновић, Надежда Будимовић и Нино Брајовић.
И даље сва поглавља, као и у претходној верзији Кодекса, указују на кључне вриједности на којима новинарство почива – истинитост, одговорност, спречавање сукоба интереса, поштовање достојанства, приватност, часна средства, поштовање ауторства.
Претходни Кодекс новинара и новинарки Србије УНС и НУНС усвојили су 2006. године.
У саопштењу се наводи да су развој интернета и дигиталних платформи у посљедњих 18 година умногоме промијенили рад новинара, па се појавила потреба да се Кодекс прилагоди новој медијској реалности и у њега уврсте правила која се односе на нове етичке дилеме које новинарски рад данас са собом носи.
Кодекс новинара Србије можете преузети на овој вези.
