Пише: Тибор Бојанић
Босна и Херцеговина и проблеми са њеном границом и граничним прелазима су честа тема спорова. У протеклих неколико седмица су биле три пута тема и то по различитим основама – један проблем је неотварање новог граничног прелаза код Градишке, други проблем је везан за фантомско постојање ГП Доњи Свилај на територији Посавског кантона, док је трећи проблем везан за најављену блокаду граничних прелаза од стране превозника идућег викенда. Све ово, као и неки ранији проблеми који се тичу ове теме су само доказ да је ријеч о дисфункционалној држави.
НЕМА РАСТЕРЕЋЕЊА САОБРАЋАЈА У ГРАДИШЦИ
Неопходност новог граничног прелаза у Градишци се могла видјети током протеклих празника. Огромне гужве су изазвале застоје у међудржавном саобраћају, али и прави колапс у самој Градишци отежавајући свакодневни живот становницима тог града. Са свега једном саобраћајном траком, ГП Градишка неће моћи да у потпуности буде функционалан гранични прелаз, нарочито након почетке пуне примјене система улазака и излазака (ЕЕС), који од априла треба да почне с пуним радом у Хрватској и другим земљама Шенгена.
Нови гранични прелаз у Градишци још увијек стоји затворен, иако је прије неколико мјесеци у потпуности завршен укључујући и приступну саобраћајницу код Новог Вароша у Хрватској. Отварање новог прелаза на Сави би омогућио далеко мање стварања гужви, лакши прелазак државне границе, али и бољу повезаност Бањалучке регије са Европском унијом, али и Србијом преко аутопута Београд – Загреб. Такође би овај гранични прелаз био огромна олакшица и за теретни саобраћај, с обзиром на то да приступне улице код прелаза у Градишци и стари мост преко Саве не могу да издрже велико оптерећење возилима.
Иако је још прије више од три мјесеца најављено отварање новог граничног прелаза, из надлежних институција на заједничком нивоу власти још увијек није издато зелено свјетло за отварање новог граничног прелаза. Како је наведено у саопштењу Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО), нови прелаз је могао бити отворен још у децембру, али због неусвајања измјена Правилника о унутрашњој организацији отварање није могуће. У накнадном саопштењу је речено да је против измјена био један од експерата Управног одбора из ФБиХ, Зијад Крњић, чиме је уз жаљење УИО на крају саопштења завршена ова тема. Неблаговремено поступање и игнорисање овог проблема од стране УИО је у Српској протумачено као још један у низу хирова заједничких институција на нивоу БиХ. Колико ће овај и слични хирови коштати БиХ, али и њене грађане тек предстоји да се види.
ПРЕВОЗНИЦИ ОД 23. МАРТА НА ПРЕЛАЗИМА
Додатни проблем на границама слиједи идућег викенда. Превозници у БиХ, али и другим земљама региона најављују блокаде теретног саобраћаја на граничним прелазима од 23. марта због увођења раније поменутог система уласка и изласка у Шенгенску зону. ЕЕС тренутно онемогућује легалан и несметан дуг боравак регионалним превозницима у земљама чланицама Европске уније због правила „90–180“, по коме превозници, једнако као и туристи, у Шенгенској зони се могу задржати најдуже 90 дана током периода од 180 дана.
Наведеним блокадама превозници настоје да пошаљу поруку да је њихов статус током обављања посла и те како битан, како за Европску унију, тако и за земље Западног Балкана. Проблем са боравком превозника у ЕУ је започео дјелимичном имплементацијом система уласка и изласка у октобру прошле године. Од тада су поједини возачи лишавани слободе због прекорачења боравка. Представници возача у региону су покушали неколико пута да ријеше наведени проблем тражећи најповољније рјешење за себе и своје послове, међутим институције Европске уније остају нијеме на њихове апеле. Институције БиХ су такође покушале у неколико наврата наћи оптимално рјешење, али безуспјешно.
ГП ДОЊИ СВИЛАЈ – ПРЕЛАЗ БЕЗ ЗВАНИЧНОГ НАЗИВА
Као још један у низу многобројних апсурда у БиХ је и гранични прелаз Доњи Свилај у Посавском кантону. Око њега се медијска прашина у Српској подигла када је установљено да надлежне институције не посједују ниједан документ којим је могуће потврдити званичан назив овог граничног прелаза.
Поред одсуства званичног назива овог прелаза, исти је именован и мимо правила. Иако се налази у близини Доњег Свилаја, овај гранични прелаз заправо припада територији Новог Града, насељеног мјеста у општини Оџак са готово двотрећинском српском већином.
Поредећи овај несвакидашњи случај са ГП Градишка Нови мост за који се не проналази рјешење од стране заједничких институција, испоставља се да у БиХ гранични прелаз не може да ради уколико није евидентиран у унутрашњој организацији Граничне полиције и УИО БиХ, али може да ради без званичног назива. Тиме гранични прелаз код Доњег Свилаја само још више продубљује слику о БиХ као државној заједници препуној апсурда и бесмислица.
НАСТАВАК ПРОБЛЕМАТИЗАЦИЈЕ ГРАНИЦЕ
Да није ријеч само о претходна три проблема као јединим проблемима везаним за спољне границе БиХ, можемо се присјетити и неких ранијих значајнијих проблема везаних за ово питање. Вриједи се присјетити два проблема – оба на Дрини.
Паралелно са градњом и отварањем претходно споменутог граничног прелаза, Српску и БиХ је пратио проблем везан за изградњу моста „Братољуб“ код Братунца на граници са Србијом. Дуго опструисана градња моста, а касније и граничног прелаза као да је морала пратити и изградња моста и граничног прелаза код Доњег Свилаја којим је коридор Вц добио спојницу са ЕУ. Једнако како је постојала тежња да се ФБиХ споји аутопутем ка Хрватској, тако је и Српска имала тежњу да се још једним граничним прелазом повеже са Србијом. Блокаде и кочења процедура везаних за „Братољуб“ од стране Савјета министара БиХ и других заједничких институција су биле једина препрека да се ријеши овај проблем.
Такође, треба се присјетити и проблема са Новом источном гасном интерконекцијом. Заједничке институције БиХ су дуго ометале постављање гасоводних цијеви у пограничном појасу на сјевероистоку Српске због питања саме надлежности око граничне линије стварајући огромне проблеме и нејасноће. Међутим, недавно је и овај проблем дочекао свој епилог, након ког се очекује убрзана гасификација Републике Српске од Бијељине до Новог Града, док Бања Лука може очекивати прве литре гаса за годину и по дана од почетка радова.
Проблеми са границом и граничним прелазима у БиХ нису нерјешиви, као што се може закључити из претходног, али њихово често појављивање и дуго нерјешавање је нешто што штети и Српској и ФБиХ кроз више аспеката. Често и, како се испоставља, беспотребно проблематизовање појединих питања од стране заједничких институција ствара атмосферу непожељности ка Српској и њеном развоју. Такво понашање изазива оправдано незадовољство ка политичком Сарајеву и институцијама на нивоу власти БиХ, док исте те институције, оптерећене међуетничким политикама, не раде свој посао чак ни у најелементарнијем облику, што су показали случајеви Градишке и Свилаја.
