Србија и Република Српска данас обиљежавају заједнички празник – Дан српског јединства, слободе и националне заставе, који је установљен на годишњицу пробоја Солунског фронта, 15. септембра 1918. године. Свечана академија у 18 часова у Новом Саду.
Свечана академија поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе одржаће се у 18 часова, у Српском народном позоришту у Новом Саду.
Организатори свечаности су одбори за његовање традиција ослободилачких ратова Влада Републике Србије и Републике Српске.
Поводом обеиљежавања празника, предсједник Александар Вучић примиће у Предсједништву, у 11 часова, ученике и наставнике основних школа и председнике општина из Републике Српске и Црне Горе.
Дан српског јединства, слободе и националне заставе биће обиљежен и у згради Конзулата у Минхену у Савезној Републици Њемачкој.
Свечаности ће присуствовати министар без портфеља задужен за координацију активности и мјера у области односа са дијаспором Ђорђе Милићевић.
Празник први пут прослављен 2021. године
Закључком Владе Србије од 11. септембра 2020. године, дан пробоја Солунског фронта, 15. септембар, обиљежава се као Дан српског јединства, слободе и националне заставе, а истоветну одлуку дан раније донијела је Влада Републике Српске.
Пробојем Солунског фронта, који су извели Срби, остварена је кључна промјена у ратним приликама Првог свјетског рата.
Тиме је започео слом Централних сила, односно снага Немачке, Аустроугарске, и других, као Бугарске и Турске, што ће довести до окончања Првог свјетског рата, највећег и најразорнијег који је свијет до тада видио.
Брзо напредовање Срба, пошто је фронт пробијен, принудило је на капитулацију прво Бугарску, потом и Аустроугарску, да би капитулацијом Немачке Велики рат био окончан.
Српска војска је тада по ослобођењу простора Краљевине Србије, ослободила и просторе настањене Србима дотадашње Аустроугарске, као и друге јужнословенске народе, што је резултирало стварањем заједничке државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је 1929. преименована у Краљевину Југославију.
Био је то један највећих успјеха у историји Срба. Фронт је пробијен разбијањем бугарско њемачких снага које су држале тај дио борбене линије. Потом, пошто је продор Срба настављен великом брзином, на изненађење савезника, уследилија је прво капитулација Бугарске, затим Аустроугарске, да би потписивање примирја са Њемачком 11. новембра, означило коначни пораз Централних сила у Првом светсјком рату.
