Европска унија је поставила темеље за раздвајање процеса приступања Молдавије од Украјине након што су оба кандидата превазишла двогодишњи вето Мађарске и отворила прву групу преговора.
Двије земље су неформално упарене од раних дана руског рата у Украјини, што је довело до узастопних захтева за чланство.
Од тада, питање када би се Кишињев требало растајати од Кијева надвијало се над разговором. Али оптика остављања земље у рату на листи чекања показала се проблематичном и двојац је остао уједињен у пракси.
На крају самита ЕУ-Молдавија у Бриселу, руководство блока је наговестило да би раздвајање ускоро могло бити неизбежно.
„Када се отвори прва група, свака земља кандидат је одговорна за себе, јер морају да спроведу различите реформе, у зависности од тога о којој земљи кандидату говоримо“, рекла је Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије.
„Овде говорим само о Молдавији“, нагласила је.
Стојећи поред ње, Антонио Коста, председник Европског савета, похвалио је молдавску владу због „веома брзог“ усвајања реформи и предвидео да би, ако се одржи тај темпо, кандидат могао „брзо“ да откључа преосталих пет кластера.
„Проширење је најважнија геополитичка инвестиција“, рекао је Коста.
Приступање се састоји од 33 поглавља подељених у шест тематских кластера.
Молдова и Украјина се сматрају технички спремним за отварање свих кластера, али су до сада отвориле само први, познат као „Основе“, јер покрива владавину права, људска права, борбу против корупције и правосуђе.
„Мислим да не би требало да имамо превише кратковид приступ“, рекла је фон дер Лајен.
„Када земља кандидат ради онако како Молдавија ради, заслужује да иде напред. Процес заснован на заслугама не значи спор. То значи праведан. А праведност је у томе да ако ви испуњавате, и ми морамо да испуњавамо. За сада нисам забринут због процеса.“
Председница Молдавије Маја Санду, која је такође учествовала на конференцији за новинаре, рекла је да преосталих пет кластера треба отворити „одмах и без одлагања“.
„Све док смо спремни, сигурна сам да ће се то догодити“, рекла је Санду.
Како Украјина доминира разговором, приступање Молдавије је углавном остало испод радара, привлачећи ограничену пажњу, али и ограничене контроверзе.
Током прошлонедељног самита лидера ЕУ, нови мађарски премијер Петер Мађар успротивио се делу заједничких закључака који је говорио о отварању свих кластера са Украјином „што је пре могуће“. Мађар није изразио исте резерве у вези са Молдавијом. Међутим, ради једнаког третмана, 27 лидера је одлучило да уклони исту формулацију из дела који се односи на Молдавију.
Званичници и дипломате у Бриселу признају да је питање раздвајања питање времена док формални процес креће, иако није јасно када и како ће се то догодити. Неки сматрају да је неправедно држати Молдавију везаном за Украјину, јер то ствара лажну еквиваленцију између земље у миру и земље у рату.
Међутим, постоји и признање да је за Украјину раздвајање веома осетљиво питање које би могло послати погрешну поруку украјинском народу. Брисел жели да избегне сценарио у којем Кишињев напредује без напора, а Кијев је заустављен из политичких мотива. Један једини вето је довољан да се заустави.
Украјински председник Владимир Зеленски присуствовао је прошлонедељном самиту како би подвукао важност коју његова земља придаје приступању као будућој гаранцији безбедности.
„Први кластер је недавно отворен и потпуно је заслужен и за Украјину и за Молдавију“, рекао је Зеленски 27 лидерима.
„Спремни смо да идемо даље. Биће нам драго да то урадимо заједно. Можемо отворити и осталих пет кластера.“
