Свјетски рат је у току, борбена дејстава су за сада ограничена на Украјину и Блиски исток али се у новом мултиполарном свијету који се рађа води прилично сурова борба у свим областима, па и у области вјештачке интелигенције, каже за Спутњик писац и филозоф Филип Грбић поводом најаве Доналда Трампа да ће уложити чак 500 милијарди долара у ту област.
Прије неколико година руски предсједник Владимир Путин јасно је рекао да ће глобална доминација бити у рукама оног ко контролише технологију вјештачке интелигенције и очигледно је да се у ту област много улаже, подсјећа Грбић.
Вјештачка интелигенција – оруђе глобалне доминације
Предсједник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп најавио је улагање до 500 милијарди долара из приватног сектора у изградњу инфраструктуре вјештачке интелигенције (АИ).
Трамп је на конференцији за новинаре у Бијелој кући открио да компаније „Опен АИ“, „Софт Банк“ и „Оракл“ планирају заједнички пројекат под називом „Старгејт“.
„Желимо да задржимо овај пројекат у нашој земљи. Кина је конкурент, други су конкуренти. Морамо да изградимо ову инфраструктуру“, рекао је Трамп и додао да ће тај пројекат омогућити отварање више од 100.000 радних места.
„За сада нисам чуо да је иједан субјект, било да је државни или приватни, уложио више него што Трамп најављује. Другим ријечима, дистопијски сценарији по којима је опасност од вјештачке интелигенције у томе да она тобоже постане самосвесна па да се окрене против људи, у ствари је детињаста, а највећа опасност кад је ријеч о томе је дефицит демократског легитимитета. Дакле, ко контролише ту технологију. И овдје се ради, ни мање ни више него о планетарној доминацији и о томе да у демократијама народ нема начин да контролише олигархе који су власници тих технологија. Штавише, може се рећи да лаик није у стању ни да прати шта се по том питању догађа, а догађају се драматичне промјене, изузетно брзо, које је јако тешко пратити,“ објашњава Грбић.
То ће очигледно изазвати и огромне промјене на тржишту рада и начину на који се воде хибридни и други ратови у међународним односима и „покидаће ткиво начина на који су до сада трговале и пословале нације и имале анимозитете међу собом“, додаје Грбић.
Моћ технолошке олигархије
Међутим, проблем је, и ту је опасност, сматра наш саговорник, што се не види начин на који ће бирачи моћи да контролишу управљање тим технологијама и у том смислу смо свједоци успостављања једне нове технолошке олигархије која постаје моћнија од оне старе индустријске.
„У том смислу вјерујем да ће наредних неколико година бити узбудљиве за посматраче, а за многе људе и болне. Бићемо свједоци болних промјена за милионе.“
Кинеска предност у АИ – Трамп зна коме се обраћа
Требало би имати у виду и реторички аспект Трампове најаве јер он по уласку у Бијелу кућу има потребу да представи да је наслиједио некомпетентну Бајденову администрацију која је нанијела штету САД у свим областима, укључујући и АИ, додаје Грбић.
Он није сигуран у то да Кина има стварну предност у односу на САД кад је ријеч о развоју технологија АИ како имплицира Трамп својом изјавом, али истиче да амерички предсједник зна шта ради и коме се обраћа.
„То су изјаве за унутрашњу употребу кад критикује Америку што није довољно улагала. Извјесно је да је АИ специфично и сасвим ново подручје борбе у ком ће бити врло брутално ривалство између антагонизованих великих сила. Мислим прије свега на САД, Кину и Русију али ту се појављују и други играчи као што су Бразил, Индија, Турска, Јужноафричка Република и Мексико можда, тако да ко ту има предност није до краја јасно. Међутим, оно што јесте јасно, то је да западне либералне демократије губе своју вишедеценијску предност кад је реч о моћи и капиталу у односу на Азију или на Источну Европу, мислим пре свега на Русију.“
Испоставило се да тај либералнодемократски оквир, како каже Грбић, није најпогоднији за развој ефикасног капитализма и да постоје други, нелиберални оквири који су ефикаснији.
Подилажење бирачима
Кад је ријеч о Трамповој најави отварања 100.000 радних мјеста у АИ индустрији, према мишљењу саговорника Спутњика, очигледно је да тиме подилази америчким бирачима, пошто је јасно да тамо гдје улази АИ обично се затварају радна мјеста.
Развојем АИ и роботизацијом највише страдају радна места оних који се у САД зову плавим крагнама, односно индустријске радничке класе, додаје Грбић.
„А вјештачка интелигенција може у великој мјери да погоди све оне урбане послове, такорећи бијеле крагне – средњи и нижи менаџмент. Верујем да би та изјава требало да звучи утјешно и да умањи страх од тих брзих промјена. Само ми није јасно гдје ће тих 100.000 радних мјеста да се створи, будући да, према мојим сазнањима, ови високотехнолошки гиганти попут Гугла и Фејсбука* једва да запошљавају 10.000 људи, ако и толико. За разлику од аутомобилске индустрије која запошљава десетине ако не и стотине хиљада људи. Крупан високотехнолошки капитал који ствара огроман профит, сразмерно гледано не ствара такво друштвено благостање и мали број људи је укључен у то“, закључио је Грбић.
