У СФРЈ славило се пет државних празника, а посљедњи у години био је 29. новембар, Дан Републике који се празновао два дана.
Дан Републике се од Другог светског рата славио на дан када је одржано Друго засједање АВНОЈ-а, 29. новембра 1943. године у Јајцу.
АВНОЈ је тада конституисан у законодавно и извршно представничко тијело Југославије, док је као највиши извршни и наредбодавни орган народне власти конституисан Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ), који је имао сва обиљежја народне револуционарне владе.
Као посебна одлука АВНОЈ-а Јосипу Брозу Титу додијељена је титула „маршал Југославије“, на основу приједлога који је доставила словеначка делегација.
Поред Дана Републике, државни празници били су и 1. и 2. јануар (Нова година), 1. и 2. мај (Празник рада), 9. мај (Дан побједе над фашизмом) и 4. јул (Дан бораца).
Баш као и Празник рада и Дан младости, и Дан Републике је слављен уз помпу, организоване су свечане академије, почасни плотуни, ђаци су добијали пионирске мараме, дијељено је ордење.
Са распадом СФРЈ у свим њеним републикама је престало обиљежавање 29. новембра, осим у СР Југославији. Од 1997. године 29. новембар се у СРЈ празновао као дан када је 1945. Југославија и формално престала да буде монархија и постала република.
РТС
