Англополтронизам Музеја савремене умјетности Републике Српске, односно да због прилично баналне игре ријечи, рад италијанског умјетника НЕ СМИЈЕ имати превод на српски језик – то више није вијест. То је програмско опредјељење ове установе.
Оно што је далеко занимљивије овај пут, јесте наслов на енглеском језику: „STATES OF STATELESSNESS“.
Дакле, Музеј савремене умјетности Републике (умало) Српске, у тренуцима док се води горка расправа о томе да ли се актуелна власт у Српској одрекла своје политике, коју води посљедњих 10 година, односно да ли је 9. јануар Дан Републике Српске или је то можда 15. фебруар и Сретење; не сматра да је наслов изложбе нешто што би се могло превести и као СТАЊА БЕЗДРЖАВНОСТИ? Или још горе ДРЖАВЕ БЕЗ ДРЖАВНОСТИ?
Нешто што је баш згодан наслов за агенду непријатеља Српске. Посебно данас.
У том смислу, било би паметно, да неко уопште води рачуна о културним интересима српског народа и његове државе западно од Дрине, да се овакво дешавање, пар под оваквим именом, откаже. Или адекватније преведе.
Да не причамо шта би урадило Министарство просвјете и културе Републике Италије, да је којим случајем Република Српска гласала у Уједињеним народима, како је Италија извршила тобожњи геноцид.
Отказали би Никола Масинија, као што је Осмица (један велики умјетник перформанса) забранио улаз руском књижевнику Захару Прилепину. Видјели смо управо на примјеру Русије и руских умјетника, посебно оних који не желе да се одрекну своје земље, како Европска унија, не мијеша умјетност и политику.
Овдје, не случајно стављена на плакат као коспонзор дешавања и испод логотипа потписана латиницом.
Европски „културњаци и њихови политичари“ чине то на начин да забрањују чак и Чајковског. О живим руским умјетницима које масовно „отказују“, такође да не говоримо.
Овдје се потпуно јасно види, по ко зна који пут, да не постоји усаглашеност званичне државне политике и онога што би требале бити полуге меке моћи Републике Српске. Сигурно да би Сарита Вујковић, директорица МСУРС, требала прије одговорити јавности на то, због чега сарађује са земљама које су непријатељске ка Републици Српској; него да пријети редакцији и одговорним лицима Фронтал.РС, управо због оваквих текстова.
Подсјећамо је да то уради, кад већ јавности не смије да образложи константно прозападни и про-НАТО програм своје установе, коју плаћамо ми – грађани Српске.
Ми са Фронтал.РС нећемо престати писати, а ни непријатељи неће престајати да гуше право на слободу мишљења и говора. Вујковић Сарити ако се не свиђају 19 земаља које нијесу гласале да смо геноцидни у УН, па се радије дружи са некима које су „више фенси“; мора прихватити да у културном смислу сада ради против државне политике и интереса свог народа. Да ли, ако родољубиви и културолошки аргументи не иду од ума, ишта значи да је понижење да амбасадори земаља које држе на санкцијама њеног предсједника странке (СНСД – Милорад Додик), могу да у Бањој Луци раде шта год хоће.
Умјетници који воле Републику Српску, никада неће моћи проћи на Западу. Самим тим немају шта да траже тамо ни управници државних установа Српске, који су њихови сервисери и због тога српски народ одваја од уста да их финансира кроз порез. Не да би они рекли да је нешто толико генијално на енглеском (а није), да га они не могу превести примитивним ћириличарима. Овако, ово је још једно биљежење МСУРС под таг – ЛАТИНИЧЕЊЕ.
Овако је ово „просрпска“ културна политика Владе Републике Српске, као што у Србији за Видовдан страни агенти и Шиптари организују фестивал Мирдита.
Извор: Фронтал.рс
