Коришћењем овог сајта прихватате нашу политику приватности и услове кориштења.
Слажем се
ОдговорноОдговорноОдговорно
  • политика
    • двоугао
    • преносимо
  • живот
    • дјечији кутак
    • друштво одговорних
    • питали смо
  • Бања Лука
  • свијет
    • регион
  • култура
  • спорт
  •   |  
  • Ћир
  • Lat
  •   |  
  • пишите нам
Претрага
Одговорно
  • Друштво одговорних
  • Преносимо
  • Дјечији кутак
  • Бања Лука
Категорије
  • Политика
  • Економија
  • Култура
  • Спорт
  • Ћирилица
  • Latinica
© 2024 Ауторска права припадају веб порталу Одговорно.рс. Сва права су задржана.
Reading:КОГА ЗАПРАВО АМЕРИКАНЦИ БИРАЈУ У УТОРАК: ЗАШТО СЕ ГЛАСА ЗА ЕЛЕКТОРЕ, А НЕ ЗА ПРЕДСЈЕДНИКА                                                                                                            
Подијелите
Обавјештења
Font ResizerAa
ОдговорноОдговорно
Font ResizerAa
  • политика
  • живот
  • Бања Лука
  • свијет
  • култура
  • спорт
Претрага
  • Одговорно
    • ПОЛИТИКА
    • ЖИВОТ
    • БАЊА ЛУКА
    • СВИЈЕТ
    • КУЛТУРА
    • СПОРТ
    • ПИШИТЕ НАМ
Пратите нас на мрежама
  • Ћирилица
  • Latinica
© 2024 Ауторска права припадају веб порталу Одговорно.рс. Сва права су задржана.
НасловнаСвијет

КОГА ЗАПРАВО АМЕРИКАНЦИ БИРАЈУ У УТОРАК: ЗАШТО СЕ ГЛАСА ЗА ЕЛЕКТОРЕ, А НЕ ЗА ПРЕДСЈЕДНИКА                                                                                                            

Објављено: 1. новембар 2024. 13:20
Подијелите
3 мин. за читање
Подијелите

Грађани САД 5. новембра бирају да ли ће им нови предсједник бити кандидаткиња демократа, потпредсједница Камала Харис или кандидат републиканаца, бивши предсједник Доналд Трамп. Међутим, они не гласају директно за свог кандидата – технички, они бирају електоре, дио Електорског колеџа, који потом бира предсједника.

Електорски колеџ је систем који обухвата све савезне државе и састављен је од представника, односно електора, који гласове распоређују на основу резултата гласања у својој држави.

У свим државама осим у двије (Небраска и Мејн), сви електорски гласови иду побједничком кандидату те државе, без обзира на то колико тијесну побједу је остварио.

Укупно има 538 електора и тај број је увијек исти.

Он је једнак укупном броју чланова Конгреса САД – њих 435 из Представничког дома и 100 из Сената, уз три електора из Дистрикта Колумбија.

Да би побиједио, предсједнички кандидат мора да освоји већину – 270 електорских гласова.

Побједника на предсједничким изборима дакле одређује Електорски колеџ, а не укупно највећи број гласова у САД.

Разлог за то је што би неки од кандидата у појединим државама могао да побиједи са малом разликом у броју гласова, док би у државама које је изгубио могао да изгуби са великом разликом.

То се догодило петорици предсједника: Џону Квинсију Адамсу, Рутерфорду Хејсу, Бенџамину Харисону, Џорџу Бушу млађем и Доналду Трампу 2016. године.

Критичари Електорског колеџа указују на ове случајеве тврдећи да систем не представља националну вољу бирача.

Присталице оваквог система, са друге стране, истичу да се на тај начин штите мале државе, као и географски велике државе које имају мали број становника.

САД, поред тога, немају централну изборну комисију – свака држава организује сопствени процес пребројавања гласачких листића.

Локални и државни званичници извјештавају о резултатима избора у реалном времену, а први резултати се не објављују док се сва биралишта званично не затворе.

Након што се гласови преброје, они се оверавају на локалном и државном нивоу.

Државе потом предају документацију у којој се идентификују електори који представљају кандидата који је освојио гласове у тој држави.

Електори су обично изабране присталице одређене странке или их именују политички званичници.

Они се састају у својим државама у децембру како би дали своје гласове за председника и потпредседника.

Затим се Конгрес, чији мандат почиње у јануару, састаје у новом саставу, обично 6. јануара, како би пребројао електорске гласове и званично прогласио победника.

Председник полаже заклетву на церемонији инаугурације 20. јануара.

Подијелите ову вијест
FacebookTwitterLinkedInCopy Link
Подијелите
Претходна вијест РЕПУБЛИКА СРПСКА ОДЛУЧНО ПОДРЖАВА ДЕЈТОНСКИ СПОРАЗУМ
Сљедећа вијест ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ НА СПОМЕНИК 13 ПОГИНУЛИХ ПРИПАДНИКА ШЕСТОГ ОДРЕДА СПЕЦИЈАЛНЕ БРИГАДЕ ПОЛИЦИЈЕ

актуелно

Ми не ваљамо још, али ЕУ раздваја и Молдавију и Украјину као кандидате за приступање
Политика29. јул 2026.
Гдје су нестали предизборни шатори?
Политика29. јул 2026.
ИДЕОЛОШКА „СЕЧА КНЕЗОВА” НА СРПСКОЈ ВИКИПЕДИЈИ
АктуелноЖивот29. јул 2026.
ОЗРЕН И ПОДОЗРЕН: Како је од Алексиног дневника, Един написао књигу о рату?
НасловнаПолитика29. јул 2026.
Ad imageAd image
ОдговорноОдговорно
© 2024 Ауторска права припадају веб порталу Одговорно.рс. Сва права су задржана.
Добро дошли!

Пријавите се на Ваш налог

Изгубили сте лозинку?