Српска православна црква и вјерници славе Светог Архангела Михаила, у народу познатог као Аранђеловдан.
Архангел Михаило представљен је како у својој десној руци држи копље којим потире Луцифера, а у лијевој палмову гранчицу, а сматра се чуварем вјере православне и борцем против јереси.
Анђели су духовна, бестјелесна бића, који извршавају Божју промисао, има их много и према хијерархији подијељени су у девет рангова или чинова.
Највиши међу анђелима су седморица арханђела, међу којима је Михаило, који има још и титулу архистратига, по којем је овај празник добио име.
У строгој анђеоској хијерархији, гдје влада савршена једнодушност у послушности нижих чинова вишим, за војводу је изабран архангел Михаило, јер је својим дјеловањем спасао многе анђеле отпале од Бога, које је Луцифер повукао са собом у пропаст.
Увек се јављао на мјестима на којима се јављала и Богородица, тако да представља небеску силу и заштиту на земљи.
Сабор Светог Архангела Михаила уписан је у црквеном календару црвеним словом и веома је поштован међу православним хришћанима.
Обиљежава се 21. новембра по грегоријанског календару (8. новембра по јулијанском) у знак сјећања на једног од анђела који су се са војском свих анђела супротставили силама зла.
На иконама се арханђео Михаило представља са крилима, у војводској одежди, са мачем у једној и кантаром у другој руци, јер према народном вјеровању, он у часу смрти узима људску душу.
Аранђеловдан је слава манастира Грабовац и заштитник лозе Немањића.
