На свечаној академији која је поводом прославе Дана Републике Српске одржана 8. јануара у Спортској дворани „Борик“ приказани су стихови и мисли најзначајнијих српских писаца које тематизују огњиште, али ниједан од тих стихова заправо – не постоји.
Цитирани су Добрица Ћосић, Петар Петровић Његош, Меша Селимовић, Васко Попа, Добрица Ерић, Рајко Петров Ного, али свака потрага да се у њиховим дјелима нађу ове реченице завршава неуспјехом. Тако је цитирана реченица Меше Селимовића: „Човјек се утврђује у земљи која хода, у мирисима које удише, у прецима који у њима живе“, али ни у једној Мешиној прозној књизи, од „Тишине“ до „Круга“ ова реченица не постоји.
„Врати се у свој корен, тамо где ватра спава под кором, буди цвет који не страхује од мраза, јер те греје сунце које су твоји стари у земљу закопали“, стихови су Васка Попе које није могуће пронаћи ни у једној његовој пјесничкој књизи. „Корењ“ се помиње у Попиној збирци „Непочин-поље“, али ни у једној пјесми не постоје ови стихови. „Корењ“ се помиње у шестој и дванаестој пјесми циклуса „Врати ми моје крпице“ и то је – све.
Најгоре је прошао Петар II Петровић Његош који се на свечаној академији „представио“ стиховима: „Клица изникне ђе јој је мјесто, ту ватра гори ђе је дрво суво. Све се у природи држи својим жаром, а човјек својим именом и крсном свијећом“. Његошев десетерац је овдје претворен у мјешавину једанаестерца, дванаестерца и четрнаестерца. Прва два стиха имају цезуру (паузу) на петом умјесто на четвртом слогу. Да су ови стихови Његошеви, као што нису, могли би да гласе само овако: „Клица никне ђе јој мјесто јесте, ватра гори ђе је дрво суво…“.
Сценарио за Свечану академију припремао је, како ГЕРИЛА сазнаје, тим Народног позоришта Републике Српске. Спорне стихове/реченице изабрао је, како незванично сазнајемо, тим који су чинили млади драматург Александар Васиљевић и редитељка Дајана Јосиповић. Директор Народног позоришта Српске Дијана Грбић за ГЕРИЛУ каже како је концепција свечане академије настајала у изузетно кратком року, под притиском брзине реализације и касно дефинисаног тематског оквира.
„Ауторски приступ је био заснован на умјетничкој слободи у избору материјала и наратива који се уклапају у централни концепт биљке, цвијета и огњишта као симбола опстанка, трајања и одлуке да остајемо овдје и издржавамо упркос свим изазовима“, казала је Грбићева.
Централни мотив „Мајке Републике“, приказаног кроз ауторску поему „Мајка“, постављен је као идејно језгро у три блока које повезује све сегменте програма. Тематски умјетнички програм свечане академије почео је пјесмом „Теби, Републико“, лауреаткиње конкурса Министарства просвјете и културе Лене Берић.
Ипак, и даље није јасно гдје су аутори сценарија пронашли стихове и реченице које су приписали великанима српске књижевности. На наша питања у којим се дјелима налазе ове реченице и ови стихови – одговора напросто нема.
„Материјали у интро и везивним блоковима су прикупљани путем доступних интернет база података, претрагом постојећих извора, интервјуа, критика, публицистичких текстова и јавних говора. Ријеч је о материјалима који постоје у јавном простору, али нису нужно дијелови канонских књижевних или умјетничких дјела. Такође је коришћена и грађа из ауторских текстова позоришних представа“, истиче Дијана Грбић.
У складу са умјетничком обрадом, додаје она, пронађени материјали су прилагођавани драматуршком и сценском концепту, што је уобичајена пракса у савременој режији и сценској адаптацији. Ријеч је, тврди Грбићева, о ауторској селекцији, драматуршкој обради и концептуалном повезивању постојећих извора у јединствену умјетничку цјелину.
На Свечаној академији „цитирани“ су Добрица Ћосић, Меша Селимовић, Васко Попа, Његош, Бранко Ћопић, Добрица Ерић, Милош Црњански, Јован Дучић, Мирослав Антић и Рајко Петров Ного. Толикиу грађу је, наравно, немогуће провјерити у кратком временском интервалу, али из тима који је припремао академију напросто не знају да кажу из којих су дјела узете цитиране мисли.
„Ако је неко очекивао да ће се организатори академије – и то још свечане – разликовати од налогодаваца, бојим се да не да не види даље од носа. И нос је упитан. Када на ‘малом екрану ТВ пријемника’ први ловац Републике Српске Минић изјави да му је први човјек Народне скупштине потврдио да му је вјештачка интелигенција потврдила, јасно је шта можемо да очекујемо“, казао је књижевник Горан Врачар.
Према незваничним подацима до којих је ГЕРИЛА дошла, свечана академија се припремала свега неколико дана и простора за грешку је заиста било много. Да ствар буде чуднија – на крају академије, коју је преносио РТРС, није потписан ама баш нико: ни сценариста, ни редитељ, ни организатор.
„Ми нисмо народ, ми смо дијагноза која потврђује да нам се може продати било која прича и да предсједник свих предсједника још увијек повлачи конце и дрма кавез. Или како би то рекла група Лабораторија звука: ‘Додик каубој и даље језди кроз ваш град!’ Оригинални стихови су: ‘Хилмош каубој по други пут језди кроз ваш град’, али кад могу они да мијењају…“, казао је Врачар.
Књижевник Мирко Вуковић за ГЕРИЛУ каже како уман и човјек који држи до традиционалних вриједности (и традиције, јер су се сви на тој академији заклињали у традицију), рекао би да је то немогуће, да то не може да се ради. Може, каже Вуковић, може у друштву у коме је једини „кодекс“: Може, јер ми се може!
„У коме бивши предсједник може да каже ‘није важно како сте гласали, већ ко броји гласове’ или ‘џаба студирате, нећете добити посао ако немате чланску књижицу’, у коме предсједник парламента са највишег мјеста може да каже ‘све ћу их побити, мајке ми’, а потпредсједница (женско, дакле) са истог мјеста опозиционарима поручује да има већа муда од њих, и притом не зна који је главни град Републике у чијем парламенту се ‘ачи’, у којем ‘вегета’ власти (у све се мијеша) може да маше дипломом из Лондона, а да не зна да бекне енглески, а фризерка са дипломом правног факултета издатом у недјељу, на нерадни дан, на неком ‘жњ’ факултету“, поручује Вуковић.
Шта, пита он, таквом друштву значи још једном се насрдати са највећим српским пјесником? Већ су се спрдалии с њиме, подсјећа Вуковић, додјељујући „Баји Малом“ Орден Његоша првог реда.
„Ако слика говори више од хиљаду ријечи, онда је то ова слика: српски патријарх говори, а иза њега се на екрану смјењују лажни наводи! Може ли симболичније? Истина (Христос) и лаж (непојамник) на истој сцени. Онај позади се иза леђа кревељи овом у авансцени. И то би био одличан перформанс ако неко жели да травестира и прикрије своје ‘задње намјере’, да пародира одређене ствари“, истиче Вуковић.
Одличан перформанс, али Академија поводом Дана Републике Српске није нечији перформанс. Била би то, додаје он, и „сламчица спаса“ за организаторе: свалити сву кривицу на „младу редитељку са београдском адресом и добојским поријеклом“ и њеног компањона-драматуршчика. Ту верзију би подржала и она патријархова реплика „как кажетсја? Цвјетнаја револуција“.
„Што се самих фалсификата и квалитета тог текста тиче, ту најбоље функционише она ријеч Рамба Амадеуса да се ‘дијалог увијек одвија на нивоу глупљег’. Јер када неко себи да за право да мијења и прекраја ријечи паметнијег или већег од себе, онда је тај текст, неминовно, на нивоу глупљег. Зашто? Јер мање интелигентан Његошу, Попи, Црњанском, Меши у уста меће своје ријечи. То се зове пресипање из шупљег у празно“, закључује Вуковић.
Подсјећамо и на скандал који се десио у Приједору прије двије и по године, на обиљежавању Дана сјећања на убијене и протјеране Србе у злочиначкој акцији „Олуја“. Наиме, током говора тадашњег предсједника Републике Српске Милорада Додика иза њега је стајала фотографија која је настала крајем јула 1995. године када је Војска РС ослободила Жепу. Иста грешка се видјела и приликом говора предсједника Србије Александра Вучића.
Према информацији портала из Федерације БиХ, на фотографији се заправо налазила Сабина Мујкић, Бошњакиња из Жепе, а не Српкиња из Републике Српске Крајине. Аутор је фотографије АФП Џоел Робин. На фотографији се налази и беба Нермина Мујкић Гушо коју мајка Сабина држи у наручју.
„Апсолутно потврђујем да смо на фотографији ја и моја мајка 1995. године током евакуације из Жепе у Сарајево. На тој фотографији сам имала само три мјесеца. Поред мене је и мој брат, док је други брат у камиону јер је био рањен и стоодстотни је инвалид. Сада нас приказују да смо у Олуји“, поручила је тада Мујкић Гушо.
Горан Дакић / Герила
