Пише ДОРОТЕА КРИВДИЋ
Широм Босне и Херцеговине постоји велики број невладиних организација, неформалних и активистичких група и асоцијација које окупљају младе. За једне су они „страни плаћеници“, док су за друге ствараоци бољег живота у локалним заједницама. Због различитих виђења, у јавности се често поставља питање да ли су млади као покретачи промјена – мит или истина?
За Лану Зец, волонтирање и активизам у заједници већ годинама представљају истину и стварност коју свакодневно живи, а због свог ангажмана добитница је и Волонтерске награде Републике Српске за 2025. годину.
„Активизам ми је прије свега донио пријатељства, али и много искустава. Тренинзи, радионице, али и занимљива путовања су све оно што ми је волонтирање омогућило. За мене је то неизоставан и важан сегмент мог живота“, наводи Лана, додајући да волонтирање у организацијама младој особи нуди низ различитих прилика.
Ипак, како каже Лана, иако волонтирање доноси бројне могућности, постоје млади који не припадају активном дијелу заједнице. Као кључни разлози због којих се појединци не укључују у волонтерске активности најчешће се наводе недостатак слободног времена или неинформисаност.
Према важећим законима о младима, старосна граница за младе у Републици Српској и Федерацији БиХ утврђена је од 15 до 30 година.
У овом животном периоду човјек природно пролази кроз различите фазе развоја и мијења ток својих размишљања. Развија идентитет, како лични тако и друштвени. Почиње да поставља вриједности, норме и обрасце понашања којима се води, али их временом и преиспитује. Има изражену потребу да буде саслушан и схваћен, а временом развија критички начин посматрања окружења, те постаје осјетљивији на друштвене неправде и потребе заједнице.
Зашто активизам?
Активно учешће у друштвеним процесима, стварање промјена и преузимање одговорности за заједницу само су неке од могућности које активизам нуди младима.
Кроз рјешавање конкретних локалних проблема, уређење јавних простора, те еколошке и хуманитарне иницијативе, јача се солидарност и међусобна подршка у заједници. На тај начин стварају се трајне и одрживе промјене, као и друштво које напредује.
Такође, развој самопоуздања, организационих и комуникацијских вјештина, као и стицање практичног искуства, неке су од предности које млади најчешће истичу.
„Кроз активистички пут млади уче да размишљају изван оквира. Велика вриједност су и људи које упознају. Истовремено, активизам пружа могућност да се унаприједи локална заједница и покрену конкретне, позитивне промјене“, истиче Дајана Башић, предсједница Омладинског центра Прњавор.
Поред тога, постоје и различити социјални фактори који доприносе ширењу активизма. Многи млади имају потребу да склапају пријатељства, упознају нове људе и створе осјећај припадности колективу. Организације, поред иницијатива, организују и едукације, дружења и активности које су пријемчиве широј популацији.
Активизам – стварне промјене или само заваравање?
Међу грађанима се често јавља неповјерење према омладинским организацијама, као и преиспитивање њихових намјера и начина финансирања.
Термин „страни плаћеници“ један је од пејоратива који се у пракси користе за описивање ове друштвене појаве. Омладинске организације средства добијају од других организација (владиних, невладиних или међународних), институција или из приватног сектора. Свака организација дужна је да кроз извјештаје оправда утрошена средства како донаторима, тако и Агенцији за посредничке, информатичке и финансијске услуге Републике Српске, путем завршног финансијског извјештаја. Тек након тога могу се имплементирати планиране активности.
Често се доводи у питање и ефикасност самих организација, међутим конкретне промјене су најчешће препознате управо у локалним заједницама.
Кроз рјешавање кључних проблема, подизање свијести о „табу“ темама и неформално образовање младих, организације остварују видљив и мјерљив утицај на грађане.
„Када подстичемо активизам, младима не дајемо само простор да говоре, већ им показујемо да њихов глас има смисао и снагу да покрене промјене“, каже Дијана Гашић, предсједница Омладинског савјета Републике Српске.
Колико су млади активни?
Према статистичким подацима, од деведесетих година прошлог вијека до данас у Босни и Херцеговини регистровано је око 27.000 невладиних организација, од којих је активно приближно 17.500.
За успјешан рад једне организације изузетно је важна сарадња са владиним и образовним институцијама, као и са привредним сектором. Млади јесу покретачка снага сваке заједнице, али њихов потенцијал може бити у потпуности остварен само уколико се њихов глас чује и схвата озбиљно.
