Пише АНА МАРИЈА АДАМОВИЋ
Букова Коса, на осам километара од Приједора, постала је симбол сукоба грађана и интереса крупног капитала. Док фирма „Дрво-експорт“ наставља експлоатацију угља, мјештани упозоравају на загађење, уништавање имовине и изостанак реакције институција.
Приједорчанин Мирослав Стакић тврди да отпадне воде из рудника завршавају у потоцима и на пољопривредном земљишту. „Вода је често црвена и непитка, а загађење се шири и преко магистралног пута“, каже он. Наглашава да ванична мјерења квалитета воде нису доступна јавности.
Загађење ваздуха је такође велико. Због самозапаљења депонија угља, густ дим и мирис сумпора задржавају се данима над насељем. „Дим и прашина се виде и ноћу, а загађење се осјети и у Приједору. Људи имају проблема са дисањем, очима и кожом“, додаје Стакић.
Грађани упозоравају и на уништавање приватне имовине и улазак машина на посједе без сагласности власника. „Позивали смо више институција, али нико није надлежан. Одговори су формални, а одговорност се пребацује“, каже Стакић.
Мјештани сумњају на политичку заштиту рудника и ретроактивно издавање еколошких и концесионих дозвола. Тврде да се радови често настављају без комплетне документације. Додатни проблем је и уништавање гробља и страдалног мјеста цивила из Другог свјетског рата.
Иако закон предвиђа могућност обуставе рада у случају угрожавања животне средине, такве мјере, према ријечима мјештана, изостају. Због тога је формирана грађанска иницијатива „Приједор се буди“, која кроз протесте и јавне иступе тражи заштиту права на здрав живот и достојанство заједнице. Без резултата.
Концесије и власт у Републици Српској
У Републици Српској, концесије су правни инструмент којим јавна власт даје право коришћења природних ресурса или обављања економских активности, укључујући и експлоатацију минералних сировина. Концесију додјељује Влада Републике Српске, односно надлежно министарство уз одобрење Владе, а поступак је регулисан Законом о концесијама Републике Српске.
