Амерички председник рекао је за „Телеграф“ да никада није био импресиониран савезом и да је очекивао да ће им „аутоматски“ помоћи у Ирану.
Амерички председник Доналд Трамп рекао је у интервјуу за „Телеграф“ да озбиљно разматра повлачење Сједињених Држава из НАТО-а након што се нису придружиле његовом рату против Ирана.
На питање да ли би преиспитао чланство САД у НАТО савезу након сукоба у Ирану, Трамп је одговорио да би ишао даље од преиспитивања.
„НАТО ме никада није импресионирао. Одувек сам знао да су папирни тигар, а и Путин то зна, узгред буди речено“, рекао је он.
НАТО савезници нису били вољни да помогну САД у отварању Ормуског мореуза који је Иран затворио као одговор на америчко-израелске нападе. Затварање мореуза, кроз који пролази петина светске нафте, довело је до спиралног раста глобалних цена нафте и гаса, и прети глобалном рецесијом.
Тешко ми је да поверујем да нису дошли, рекао је Трамп и додао да „није превише инсистирао“ да НАТО учествује у „пробијању“ мореуза зато што је мислио да би то „требало да буде аутоматски“.
„Ми смо били тамо аутоматски, укључујући и Украјину. Украјина није била наш проблем. То је био тест, и ми смо били ту за њих, и увек бисмо били ту за њих. Они нису били ту за нас“, рекао је.
Издвајајући Велику Британију, амерички председник је укорио сера Кира Стармера због одбијања да се укључи у америчко-израелски рат против Ирана, сугеришући да Краљевска морнарица није дорасла том задатаку.
„Ви чак ни немате морнарицу. Стари сте и имате носаче авиона који не раде“, рекао је, мислећи на стање британске флоте ратних бродова.
На питање да ли би премијер требало да потроши више на одбрану, Трамп је додао: „Нећу му говорити шта да ради. Може да ради шта год жели. Није важно. Све што Стармер жели су скупе ветрењаче које вам подижу цене енергената до неба.“
Бела кућа је све више фрустрирана дугогодишњим партнерима због њихових ставова према рату у Ирану, указује британски лист.
Тако је Марко Рубио, државни секретар САД, оптужио НАТО да је „једносмерна улица“ док је критиковао савезнике САД што им нису дозволили приступ својим војним базама.
Говорећи на „Фокс њузу“ неколико сати пре интервјуа британског листа са Трампом, Рубио је рекао да ће Америка морати да „преиспита“ своје чланство у НАТО-у када се рат у Ирану заврши.
„Мислим да нема сумње, нажалост, након што се овај сукоб заврши, мораћемо да преиспитамо тај однос. Ако је НАТО само да ми бранимо Европу ако буду нападнути, а они нам ускраћују право да користимо базе када нам је потребно, то није баш добар аранжман. Тешко је остати ангажован у том аранжману“, рекао је Рубио. Трамп је поздравио његов коментар.
Трамп је, иначе, рекао да би рат у Ирану могао да се заврши у року од „две недеље, можда три“, наводећи да је његов једини циљ био да се спречи Техеран да дође до нуклеарног оружја.
Трампов захтев да НАТО помогне у његовом рату са Ираном довео је до питања о Члану 5, клаузули о узајамној одбрани „напад на једног је напад на све“.
Она је примењена само једном, након напада на САД 11. септембра. Више од 1.100 војника који нису припадници САД убијено је у каснијем рату у Авганистану.
Клаузула се односи само на случајеве када је нападнута чланица НАТО-а и стога се не би примењивала на рат у Ирану, који је почео заједничким америчко-израелским ваздушним нападима 28. фебруара – у јеку нуклеарних преговора са Техераном.
