Прољеће 2026. године на нашој, сјеверној хемисфери званично почиње данас, 20. марта тачно у 15 часова и 46 минута.
Истовремено, на јужној Земљиној полулопти почеће јесен.
Само девет дана касније, тачније 29. марта, очекује нас и прво овогодишње помјерање казаљки на сату.
Спремите се за дуже и топлије дане.
Прољећна равнодневница
На дан почетка овог годишњег доба обданица и ноћ трају приближно једнако, па се овај астрономски догађај назива и дан прољећне равнодневице.
На дан прољећне равнодневице обданица и ноћ нису у потпуности једнаке дужине, јер Земљина атмосфера привидно уздиже Сунце изнад хоризонта. Сунце данас, на дан почетка прољећа излази у 05.41 минут, а залази у 17.50 минута, што значи да ће обданица трајати 12 сати и девет минута, а ноћ 11 часова и 51 минут.
Према астрономским прорачунима, прољеће ће ове године трајати до 21. јуна, тачније до 10.24 часова тога дана, што значи да ћемо у њему уживати тачно 92 дана, 17 сати и 38 минута, што је иначе за два минута краће него прошле године.
С друге стране, по метеоролошком критеријуму, прољеће је већ почело 1. марта и трајаће све до 31. маја.
Током прољећне равнодневице Сунце излази готово тачно на истоку, а залази на западу. Овај тренутак је од давнина имао посебан значај у многим културама, јер је означавао почетак новог циклуса у природи – вријеме сјетве, цвјетања и буђења биљног и животињског свијета.
Послије 20. марта температура постепено расте, биљке почињу да листају, а дужи и светиљи дани позитивно утичу и на расположење људи.
Зашто се мијења датум почетка прољећа
Иако већина људи мисли да пролеће увијек почиње 21. марта, датум може бити 20. или 21. март, а рјеђе и 19. март.
Разлог лежи у томе што календарска година не траје тачно колико и обилазак Земље око Сунца. Тај циклус траје око 365 дана и шест сати, па се због тог померана и увођења преступних година почетак прољећа мало мијења. Ова појава директно је повезана са кретањем планете Земља око Сунце, као и са нагибом Земљине осе који узрокује смјену годишњих доба.
Због метода утврђивања времена (астрономске и календарске), прољеће у посљедњих 20 година најчешће почиње 20. марта, а не 21.
Стиже и прољећни умор
С доласком прољећа многи људи осјећају такозвани прољећни умор, а стручњаци објашњавају да је ријеч о природној физиолошкој реакцији организма на дуже дане, више сунчеве свјетлости и промјене температуре.
Ипак, упркос умору, прољеће за већину људи доноси ведрије расположење, више боравка на отвореном и почетак нове, топлије сезоне.
Какво нас вријеме очекује првих дана прољећа
– Првих дана прољећа биће промјенљиво облачно вријеме, са краћим сунчаним периодима и слабом кишом – изјавила је за РТРС метеоролог Хидрометеоролошког завода Милица Ђорђевић.
Ђорђевићева је навела да није искључен ни снијег на планинама, те да ће бити мало свјежије од просјека, са дневном температуром ваздуха од шест до 13, понегдје 15 степени Целзијусових.
– То ће све трајати неколико дана, а онда се очекује пораст температуре – рекла је Ђорђевићева.
Она је навела да се данас очекује помјенљиво облачно вријеме са краћим сунчаним интервалима, слабом кишом на истоку и планинама, док ће наредна два до три дана бити вјетровито, посебно у Херцеговини, гдје ће дувати јак сјеверни вјетар и бура.
– То се смирује од суботе, 21. марта – рекла је Ђорђевићева.
Највиша дневна температура наредних дана биће од шест до 15 степени Целзијусових, у вишим предјелима од један до три степена Целзијусова.
