На Светој Гори се поново разбуктава сукоб око манастира Есфигмен у којем обитава 118 монаха. Полиција се спрема да упадне у манастир, а монаси најављују одбрану „до смрти“.
Конфронтација на релацији Цариград – манастир Есфигмен, не траје годину, ни пар деценија, већ више од пола вијека.
Све је почело још 1964. када се цариградски патријарх Атинагора састао са папом Павлом Шестим. Есфигменски монаси су овај потез доживјели као корак повлађивања латинима и екуменизму и од тада траје њихов отпор црквеном либерализму, курсу који данас води и патријарх Вартоломеј.
Каже ово за “Глас Српске” старјешина храма Светог Василија Острошког у Бањалуци и предсједник Императорско-православно-палестинског друштва Републике Српске Миладин Митровић, коментаришући нову блокаду Свете Горе од стране јаких полицијских снага Грчке, наводећи да се ради о још једном покушају патријарха Вартоломеја да се обрачуна са побуњеним монасима манастира Есфигмен, с којим је већ деценијама у сталном сукобу, а поготово након што је Цариградска патријаршија 2018. године признала расколничку Украјинску православну цркву.
Манастир Есфигмен на Атосу поново се нашао у фокусу грчке, али и свјетске јавности, након што су га блокирале јаке полицијске снаге које желе да из ове светогорске светиње иселе 118 бунтовних монаха. Према писању грчких медија, ради се о монасима који су ту још од 1972. Они имају жесток став према православним првојерарсима, прекинувши сваки контакт са Васељенском патријаршијом.
Од тада па до данас на манастиру виси застава са натписом “Православље или смрт”, парола по којој су постали познати. Ови медији наводе и да је крајњи циљ ове специјалне полицијске акције – хапшење монаха и њихово изручење суду, што је затражила Васељенска патријаршија. Додали су и да је то од премијера Грчке Киријакоса Мицотакиса лично затражио патријарх Вартоломеј, кога многи вјерски аналитичари називају америчким човјеком, који има задатак да уништи, односно распарча православни свијет и цркву.
Према писању грчких медија, полицијски службеници су 16. јула послали писмо Светом киноту (влади) Свете Горе, тражећи дозволу да изведу велику операцију исељења монаха, а на захтјев судског извршитеља. У ту сврху, полиција намјерава да користи и специјалну технику.
Према ријечима Митровића, овај конфликт између патријарха Вартоломеја и побуњених монаха, који је у почетку био тињајући, постао је акутан 2002. године након што је Цариградска патријаршија одлучила да их прогласи расколницима, што према грчком закону повлачи за собом њихово протјеривање са Свете Горе.
– Стара гарда то одлучно одбија, не пуштајући више никога на своју територију. Крајем 2006. дошло је до велике туче између бивших и нових власника. Полиција је одлучила да овај инцидент покуша искористи за избацивање непослушних, али није успјела. Ни наредни покушај није био успјешан. Било је то 2013. године. Тада су неки чланови братства бацили Молотовљеве коктеле на грчке снаге безбједности. У међувремену су покушане многе полицијске акције и рације, али су организоване и блокаде доставе хране не би ли на тај начин монаси били приморани да напусте овај манастир – каже Митровић, додајући да је мишљења да је патријарх Вартоломеј требало да покаже очинску бригу и намјеру да се у духу мира пронађе задовољавајуће рјешење за све стране, умјесто да се методама насиља сурово покушава обрачунати са својим неистомишљеницима.
Према оцјенама појединих вјерских аналитичара, Вартоломеј има аспирације да постане први “православни папа”, а што нема никакве везе са поимањем православља. Наводе како је то постало јасно још након Сабора на Криту одржаном 2016. када се Цариградска патријаршија поставила изнад свих осталих, узимајући себи за право да она о свему одлучује.
Сматрају и да све што он посљедњих неколико година ради – представља негацију установе саборности те упозоравају да посљедице тог и таквог кршења канонског поретка, могу бити огромне, јер се прави раскол страшнији од онога када се Рим 1054. године одвојио.
Суштина је у томе, додају они, што Вартоломеј има намјеру да крене путем свог екуменског вође, римског папе, са којим се нада уједињењу на Сабору 2025, а који ће бити организован поводом тринаест вијекова од Првог васељенског сабора у Никеји. Да све иде у том правцу говоре и недавне поруке Вартоломеја о заједничком датуму за прославу Васкрса.
Он је изразио наду да би договор о заједничком датуму могао бити постигнут већ наредне године, када ће Васкрс бити прослављен 20. априла и по грегоријанском и по јулијанском календару.
Одбрана до смрти
Игуман манастира Есфигмена, архимандрит Методије поручио је овим поводом да су монаси спремни да бране манастир до смрти.
– Овдје смо се духовно родили и овдје ћемо умријети. Прогоне нас не наши непријатељи, већ сам патријарх, који би требало да нам буде отац – истакао је он.
Каже и да је протеклих неколико дана изговорено много лажи против њега и монаха, а међу којима је и да су наводно обучавали руске командосе.
– Ко год да дође, ми ћемо га угостити, даћемо му хљеб да једе. Ако је Турчин, даћемо му и чашу воде. И то је све створено из наших напора, јер нам је све одузето. Много пута немам пет евра да купим нешто за старце. Друга браћа нам помажу и њима дугујем – поручио је Методије.
Фото: А. Чавић
