Добитник Књижевне награде „Алекса Шантић“ за 2024. годину је пјесник Здравко Миовчић, саопштено је из СПКД ”Просвјета” Градски одбор Мостар. Жири који је радио у саставу проф. др Душко Певуља, предсједник, проф. др Драган Станић, члан, и проф. др Владан Бартула, члан, једногласно је донио одлуку да Шантићева награда припадне пјеснику Здравку Миовчићу.
Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ – Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно –умјетничко друштво „Гусле“ Мостар, Књижевну награду „Алекса Шантић“ дођељују сваке три године за најбољу књигу поезије издату на српском језику и језицима јужних Словена или за животно дјело.
Награда ће овогодишњем добитнику бити уручена на Шантићевим вечерима поезије у Мостару које ће се одржати од 9. до 15. септембра 2024. године, наводе из Просвјете.
Жири је у свом образложењу навео да је Здравко Миовчић један од најистакнутијих савремених српских пјесника.
„Његов досадашњи опус од десет пјесничких књига, тај високи статус потврђује унутрашњим садржајима и распонима, језичком умијешношћу, поетском свијешћу, пјесничким домашајима и запаженим рецепцијским ођецима. Изразити лирик, овај танкоћутни пјесник најдиректнији је сродник Алексе Шантића и плодотворни настављач стражиловске традиције српске поезије, којој Шантићев обимни пјеснички опус даје снажан печат и особену снагу. Из збирке у збирку Миовчић пажљиво ствара сопствену умјетничку слику свијета и на суптилан начин раскрива танана подручја своје духовности и душевности. Ништа код овог пјесника није усиљено, усљед чега се његова поезија прихвата као природно преслојавање искустава, утисака, снатрења, дубоких емоција дестилованих лриском рефлексивношћу. Разнолика искуства свијета и животних циклуса лијепо се дозивају код Здравка Миовчића и саглашавају у једнодушан пјеснички став: човјеково је живјети у непрестаном сагласју са Творцем, природом, другим људима те урвинама и узвисинама сопственог бића. Препознавајући господње знакове у свакодневном, у назнакама, ситницама и детаљима, његов однос према свијету открива једну дубљу смисленост која почива на хришћанском саморазумијевању. Зато би се молитвени тон могао издвојити као најдоминантнији у његовој поезији, онај који Миовчићеву „распетост метафизиком“ питомо храмонизује у јединствено осјећање живота. Православна духовност на лијеп начин прожима Миовчићеву поезију у којој се питоми дух богопоштовања и боготражитељства остварује у пуноћи повјерења у Творца као „тихог учитеља“ и спаситеља.
Пјесник који је осјетио милине стварања, Здравко Миовчић је велики мајстор пјесничке форме, врхунски сонетиста те аутор више успјелих сонетних вијенаца. У овим захтјевним облицима код њега ни у траговима нема усиљености и извјештачености било које врсте, али зато напретек има шантићевског сагласја емотивне мисаоности и поетске умјешности “, наводи се у образложењу жирија.
Књижевна награда Алекса Шантић установљена 1968. године, а већ годинама дођељују је „Просвјета“ и „Гусле“. Награда је заштићена у Институту за интелектуално власништво БиХ, а Управни одбор „Просвјете“ је 2012. године, донио нову одлуку, као и Правилник о дођели ове престижне пјесничке награде.
До сада је петнаест пјесника добило ову награду и то: Скендер Куленовић /1969/, Весна Парун /1972/, Оскар Давичо /1975/, Енвер Ђерћеку /1978/, Александар Вучо /1981/, Стеван Тонтић /1984/, Богумил Ђузел /1987/, Стеван Раичковић /1992/, Рајко Петров Ного /2006/, Веселин Гатало /2007/, Ђорђо Сладоје /2009/, Дара Секулић /2012/, Перо Зубац /2015/, Луко Паљетак /2018/, Иван Негришорац /2021/.
