Широм Европе гориво је све скупље, а већ се јављају и прве несташице, посебно дизела.
Последице енергетске кризе проузроковане ратом на Блиском истоку постају све видљивије, а нису заобишле ни Балкан.
Словенија је последња земља у низу која је донела одлуку о ограничењу точења горива на бензинским пумпама, са циљем смањења проблема са снабдевањем нафтним дериватима.
Од поноћи је на снази, а донела ју је словеначка влада због пораста потражње.
Новинар Јанез Томажич рекао је за РТС да иако горива у принципу има, проблем представља снабдевање појединих пумпи, посебно у удаљенијим и брдским крајевима.
До несташица је, каже, дошло због наглог раста потражње, јер су грађани, подстакнути нижим ценама, масовно куповали гориво и правили залихе.
Према његовим речима, на појединим бензинским станицама дизел се није могао наћи већ током јучерашњег дана, а посебно су погођене пумпе у мање доступним крајевима.
Уведена су дневна ограничења горива за појединце и предузећа – на 50 литара по особи дневно и 200 литара по правној особи и по физичкој особи која се бави привредом, укључујући пољопривреду, преноси СТА.
Како је наведено, војска Словеније ће бити активирана за испоруку горива.
Словеначки премијер Роберт Голоб изјавио је у суботу увече да су складишта пуна и да горива има довољно.
„Влада мора пре свега да обезбеди да је снабдевање нафтним дериватима доступно јавности. Мере које су усвојене засноване су на позитивним искуствима енергетске компаније МОЛ. Могу само да се питам како је могуће да ‘Петрол’ до сада није успео да то уради. Зато смо им наметнули ове обавезе у облику обавезујућих одлука“, рекао је Голоб.
Ограничење цене горива је само један од корака које је влада недавно предузела како би смањила цене и ублажила кризу у снабдевању – недавно су укинута ограничења цена на бензинским пумпама поред ауто-пута у нади да ће више цене тамо обуздати потражњу и ослободити логистичке капацитете за оптерећеније бензинске пумпе на другим местима.
У БиХ и Републици Српској на снази је ограничавање маржи
И цене горива у Босни и Херцеговини и Хрватској бележе раст због глобалне нафтне кризе, иако су у обе државе уведена ограничења и строже инспекцијске контроле.
Цена дизела у БиХ креће око 3.30 КМ (198 РСД) по литру, бензина 2.79 КМ (167 РСД), а плина 1.49 КМ (90 РСД) по литру.
У Федерацији је одраније на снази ограничење маржи на гориво, што значи да дистрибутери не могу самостално да подижу цене, иако се дешавао да су их неоправдано подизали.
У Републици Српској је мера ограничења цена горива донесена пре неколико дана када је премијер Саво Минић најавио да ће кренути и у строже инспекцијске контроле.
Цене горива и хране расту у Хрватској
На пумпама у Хрватској уведено је и ограничење на „плави бензин“ (нафта за пољопривреднике са повлашћеном ценом, прим.аут), те је могуће сипати свега 250 литара, што највише ремети пољопривреднике који кажу да им то на почетку жетве није довољно.
У Хрватској евро дизел износи 1.55 евра (183 РСД) по литру, евро супер 1.50 евра (177 РСД), а плави бензин 89 центи (105 РСД) по литру.
Због тога локални медији већ причају о паници међу грађанима.
„Док се чекају нове цене, многи грађани већ данас пуне резервоаре на бензинским пумпама. Председник владе најавио је нове мере, односно ограничења цена како би се смањио удар. Подсетимо, тренутно је ограничена куповина дизела на 250 литара, како се не би гомилале залихе“, наводи се у извештају РТЛ-а.
И Хрватска влада донела је одређене мере којим је ограничила максималне цене горива и двонедељни обрачунски систем, што значи да се цене горива мењају на две недеље, а који је био актуелан и током пандемије ковида-19.
