Није битно чиме се бавите, већ како се бавите. Добар рад носи резултат, а резултати даље отварају многа врата. Ово у разговору за „ОДГОВОРНО“ наглашава Др Ивана Панџић, прва добитница престижне Фулбрајтове стипендије са наших простора из области археологије и културног насљеђа.
ОДГОВОРНО: „Ако вам кажу да нешто не можете урадити, немојте „само то учинити“, већ се побрините да то урадите више пута и још се и сликајте!“ Овако сте објавили да сте постали добитница најпознатије академске стипендија. Шта Вам то доноси?
ПАНЏИЋ: „Поента овог програма је размјена кадрова којим би се повећало међусобно разумијевање људи САД-а и земаља других континената. Фулбрајт је свјетски највећи и најразноврснији програм размјене знања. Неко ко добија тај грант сматра се престижним. Међу Фулбрајтовим алумнијим данас су руководиоци држава, судије, амбасадори, министри, ректори… Оно што је фасцинантно је чињеница да су чак 89 добитника Пулицерових награда бивши Фулбрајтовци.“
ОДГОВОРНО: Ваш академски пут иде од Грчке, преко Србије до Словеније… Говорите грчки, енглески и њемачки језик. И сва та знања уложили сте и у наш Кастел. Какви су резултати?
ПАНЏИЋ: „Истраживања на Кастелу одвијаће се и ове године. Прошле године смо имали ситуацију да је откривена некропола у дијелу који смо наставили да проширујемо. Радимо и даље у дворишту два, на путу према љетној сцени. Радови ће сигурно бити настављени у том дијелу, јер је прошле године откривено шест нових скелета, од којих су два завршена, а четири су остала да их завршимо. Не знамо како ће се даље развијати ситуација. Могуће је да ће се открити још неколико скелета, али не можемо ништа прејудицирати. Од тога зависи и временски оквир и финансије. Сматрамо да сигурно имамо годину или двије посла, да бисмо завршили оно што смо планирали.“
ОДГОВОРНО: Стечена знања преносите и на нове генерације, не само као савјетник у Музеја Републике Српске, већ и као доцент на Одсјеку за историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци на предметима Археологија и Музеологија. Бавите се активно и практичном наставом.
ПАНЏИЋ:
Управо та комбинација теорије и праксе сматрам да је добитна комбинација свакога посла и да једно без другог не иде. Само познавање теорије, без практичне примјене, нема ефеката. Као ни пракса без добрих теоријских темеља. То управо промовишемо кроз школу археологије. Школа археологије биће настављена и ове године. Десиће се посњедње седмице октобра. Намијењена је, прије свега, студентима археологије и историје са Универзизета у Бањалуци и Источном Сарајеву. Ту практично пимјењују све оно што уче у склопу школовања. То им у даљем раду омогућава лакше разумијевање и интерпретацију текстова и радова претхосних и садашњих. Практичну наставу сматрам изузетно важном. Један сам од оснивача Друштва археолога Републике Српске Бањалука и члан Српског археолошког друштва Београд, Матице српске Нови Сад и Друштва чланова Матице српске за Републику Српску Бања Лука, те ИЦОМ-а БиХ.
ОДГОВОРНО: Шта бисте навели као главни аргумент ако бисте савјетовали младог човјека да крене вашим научним путем?
ПАНЏИЋ: „Ако млади људи желе да се баве неком врстом науке, примарно је то да су у томе одлучни, колико год финансије и могућност запошљавања одређују (или не) правац којим се крећемо током школовања. Ја сам случај који није ишао у правцем егзистенције, али сам нашла свој пут. Радим већ 18 година, на теренима још од времена студија, тако да сам у археологији активно 25 година. Добар рад носи резултат, а резултати даље отварају многа врата. Чињеница да нико са ових простора раније није добио Фулбрајтову стипендију из археологије и културног насљеђа, говори да није битно чиме се бавите, већ како се бавите. Резултати ће свакако доћи.“
