Дуња Пјанић
Премијера серије „Ресургенце“ (Препород), одржана је у биоскопу Палас у Бања Луци. Секција коју је запоечо професор енглеског језика бањалучке Гимназије Дамир Црномарковић је прерасла у значајан пројекат снимања серије. На неколико питања о идеји и самом процесу снимања серије одговоре су нам дали идејни творац и продуцент серије Дамир Црномарковић и ученице гимназије Сара Милиновић и Софија Ширко.
Дамир Црномарковић
Како сте дошли на идеју за серију и зашто баш на енглеском језику?
Идеја за серију настала је спонтано кроз рад у школи. Као професор енглеског језика покренуо сам филмску секцију са циљем да ученицима омогућим креативно изражавање и практичну примјену језика који уче. Током рада са њима врло брзо сам примијетио да међу ученицима постоји велики таленат за глуму, али и интересовања за филм и сценску умјетност. Управо из те комбинације учења језика и њиховог природног талента родила се идеја да направимо озбиљнији пројекат, односно серију. Енглески језик је био природан избор јер је то језик који свакодневно учимо и користимо у настави, али и језик који омогућава да садржај буде разумљив много широј публици.
Како је изгледала припрема за серију и процес одабира глумаца?
Припрема је трајала доста дуго и била је веома темељна. Све је почело кроз рад филмске секције гдје су ученици пролазили основне вјежбе глуме, рада пред камером и интерпретације текста. Кроз те радионице и пробе постепено смо препознавали ученике у школи који имају посебну изражајност, дисциплину и осјећај за сцену.
Процес одабира глумаца био је природан, улоге су добили они који су кроз рад показали највећи потенцијал и посвећеност. Поред тога, радили смо и на изговору и интерпретацији на енглеском језику и увјежбавању сцена како би све дјеловало што увјерљивије.
Како је изгледало снимање и каква је била атмосфера на сету?
Снимање је било веома интензивно, али и изузетно инспиративно. За већину ученика то је било прво искуство рада на правом снимању, али су показали велику професионалност и одговорност. Атмосфера на сету била је позитивна, мотивишућа и пуна ентузијазма. Сви смо учили кроз процес: од глуме, преко техничког дијела снимања, па до тимског рада. Управо та енергија и заједнички труд допринијели су томе да пројекат добије квалитет који смо жељели постићи.
Да ли сте задовољни премијером, који су сљедећи кораци и даља очекивања?
Премијера је за мене била веома важан и емотиван тренутак, јер је представљала круну двоипогодишњег рада ученика и цијелог тима. Задовољан сам реакцијом публике и подршком коју смо добили, јер то потврђује да труд и рад младих људи могу резултирати квалитетним пројектом.
Наш циљ је да наставимо овај пројекат, како бисмо ученицима пружили још више прилика да развијају свој таленат. Такође се надамо да ће серија пронаћи пут до шире публике и да ће ово бити тек почетак нових креативних пројеката.
Сара Милиновић
Како си донијела одлуку да се пријавиш за главну улогу и како си се осјећала када си сазнала да си ју добила?
Пријавила сам се јер је све почело као секција у школи и дјеловало је као занимљиво искуство. Нисам очекивала много, али када сам добила улогу била сам јако срећна и узбуђена јер је то први пут да ћу учествовати у оваквом пројекту.
Колико се поистовјећујеш са својим ликом и да ли те је ова улога промијенила на неки начин?
У неким стварима се могу поистовијетити са својим ликом, али има више разлика. Ова улога ме је научила да будем опуштенија пред камером и дала ми је још више самопоуздања у глуми.
Да ли и у будућности можемо очекивати твоје лице на великим екранима?
Надам се да, да. Глума је нешто чиме желим озбиљно да се бавим у будућности. Овај пројекат ми је и помогао да то схватим.
Како се осјећаш поводом прве премијере и која су твоја очекивања за серију?
Била сам јако узбуђена и помало нервозна јер је ово моја прва премијера. Надам се да се серија свидјела публици и да ће људи уживати гледајући ју. Такође имам наду и жељу да се серија настави, и надам се да ће се уз помоћ људи око нас то и остварити.
Софија Ширко
Која је главна разлика између позоришне и филмске глуме за тебе?
Иако мислим да има пуно разлика између позоришне и филмске глуме, не могу да повучем јасну паралелу између њих. Врло је сличан осјећај видјети себе на платну и осјетити исто то док се налазим на сцени. Сматрам да мени више одговара филмска глума зато што волим камеру и мислим да камера воли мене. Такође, један веома олакшавајући фактор је што у току снимања можемо да поновимо сцену више пута, док на сцени пуно лакше дође до фијаска. Тако да, морам рећи да ми је филмска глума лакша и више ми се свиђа.
Да ли си имала тешких или захтјевних сцена у току снимања серије?
Не бих рекла да сам имала икаквих проблема баш на сету, током снимања, али је дефинитивно било неких тежих сцена и то су наравно биле оне емотивније сцене. Посебно сам крај серије. У току снимања су ми помогли редитељ и продуцент, односно наш професор и читава екипа. Једноставно када год смо снимали неку тешку сцену били смо ту једни за друге и успјели смо то да изнесемо да краја.
Да ли би се и у будућности бавила филмом или глумом?
Наравно, надам се наставку овог пројекта, али још увијек немамо никакву информацију како би то могло изгледати. Међутим, надам се да ћу у некој скоријој или даљој будућности бити та особа иза камере.
