Тибор БОЈАНИЋ
Ова година, донијела је са собом нове политичке раскрснице и отворила нова политичка питања.
Након поновљених предсједничких избора у Републици Српској, политичка сцена улази у нови период неизвјесности, док нас на јесен очекују још једни општи избори.
Истовремено, у Мађарској је у пуном јеку предизборна кампања за парламентарне изборе заказане за 12. април. Због тога се намеће питање да ли би другачији изборни резултат од досадашњих у тој чланици Европске уније могао да утиче и на однос Будимпеште према Бањој Луци, те да ли ће Република Српска и у наредном периоду моћи да рачуна на Мађарску као поузданог савезника унутар ЕУ.
Свакако да се противкандидати Виктора Орбана суштински разликују по готово свему у приступу мађарској политици, као и у односу према Бриселу, што битно усложњава прогнозе у случају пораза Фидеса у априлу.
Вриједи истаћи да су Српска и Мађарска у више аспеката изузетно сличне по одређеним цртама својих политика, те да су односи ове двије републике у протеклих пет година у константном успону. Мађарска таквим приступом обезбјеђује себи још једног савезника ван Европске уније, чиме је проширила своју сферу утицаја, док Српска има поузданог и стабилног партнера у држави која, иако чланица Уније, често наступа самостално и супротставља се појединим политикама Брисела.
Шта се дешава у Мађарској?
Као што је већ истакнуто, у Мађарској је у току интензивна предизборна кампања. Обје стране политичке сцене покушавају да придобију симпатије бирача. Међутим, оно што их битно разликује јесте приступ.
Орбан упозорава да би одступање од тренутних политика могло да доведе Мађарску у незавидну позицију, док његов главни противкандидат, Петер Мађар, лидер партије Тиса, настоји више да критикује Орбана и његову власт него што нуди конкретне политичке потезе којима би Мађарима представио јасну алтернативу.
Поред различитих приступа у кампањи, њих двојицу разликују и дијаметрално супротне политике. С једне стране, Виктор Орбан нуди ред унутар државе, противећи се миграционим политикама Европске уније, због чега је Будимпешта већ суочена са значајним новчаним казнама из Брисела. Његова политика укључује и диверсификацију енергената, конзервативни приступ друштвеним питањима и заштиту породичних вриједности, као и противљење продужавању санкција Русији и даљем финансирању украјинске стране у рату.
Насупрот томе, опозиција предвођена Мађаром залаже се за усаглашавање политика Будимпеште са бриселским, проширивање права ЛГБТ заједнице, прихватање миграционих политика Европске уније, као и подршку санкцијама Русији и финансијској помоћи Украјини.
Посљедње наведене политике владајућег Фидеса нашле су се и у оквиру националне петиције, облика савјетовања са грађанима који мађарска власт практикује већ више од деценије. Грађани се у оквиру те иницијативе изјашњавају о више питања везаних за руско-украјински сукоб, укључујући и то да ли Мађарска треба да финансира једну страну у том конфликту.
Кампања за петицију започела је крајем јануара трибином „Рецимо не рату!“, а анкетни листићи су послати широм земље. Резултати ове анкете могли би се очекивати крајем марта, непосредно уочи парламентарних избора, што би могло представљати и одређени показатељ расположења бирача.
Какви се исходи избора очекују?
У Мађарској се већ спроводе бројна испитивања јавног мњења. Њихови резултати су, као што се и може очекивати, прилично опречни.
Анализе блиске Фидесу и круговима око Виктора Орбана најављују тијесну, али сигурну побједу владајуће странке. С друге стране, бројни прозападни и опозицији блиски извори прогнозирају убједљиву побједу опозиције.
Слична ситуација виђена је и уочи парламентарних избора 2022. године. Због тога се може рећи да, упркос гласним изјавама о могућој побједи опозиције, остаје реална могућност да Виктор Орбан освоји нови мандат и формира пету владу у низу. Ипак, период до избора је довољно дуг да се појаве нови фактори који би могли утицати на коначан исход.
Шта може Српска да очекује?
Убрзан развој односа између Републике Српске и Мађарске представља један од кључних разлога због којег се априлски избори у тој земљи пажљиво прате и у Бањој Луци.
Протеклих пет година снажно су повезале Бању Луку и Будимпешту на политичком, економском и безбједносном плану. Недавно отварање канцеларије мађарског Антитерористичког центра (ТЕК) у Центру за обуку МУП-а Републике Српске у Залужанима представља још један показатељ интензивирања сарадње.
Српској би, због њене сложене политичке ситуације, као исход избора свакако више одговарала побједа Виктора Орбана и Фидеса. Такав резултат значио би наставак постојећег нивоа политичке, економске и безбједносне сарадње, али и задржавање важног савезника унутар Европске уније.
Уколико би исход избора био другачији, Српска би могла изгубити једног од најпоузданијих партнера унутар ЕУ, а различити политички приступи нове мађарске власти могли би довести и до постепеног удаљавања двије стране.
Значајан елемент мађарског утицаја у Српској, као и у осталим земљама Западног Балкана, поред развоја пољопривреде кроз различите програме подршке, представља и енергетска сарадња. У свјетлу најављених промјена на регионалном енергетском тржишту, укључујући могућу продају НИС-а и слабљење присуства Гаспрома због санкција, мађарски МОЛ би могао постати све значајнији фактор у региону.
Управо због тога, исход априлских избора у Мађарској могао би имати шири значај не само за унутрашњу политику те земље, већ и за политичке и економске односе у читавом региону.
Фото: Алексей Куденко
