Руска Федерација и Запад дошли су до тачке без повратка – у наредна два мјесеца решаваће се главна питања, пише „Московски Комсомолец“.
Лист подсјећа на дешавања претходних дана. Шеф европске дипломатије Жозеп Борељ потврдио је да су САД дозволиле да Кијев користи њихово оружје за ударе до 300 километара у дубину Русије и навео да су неке европске земље такође прећутно дале Украјини дозволу да употреби њихово оружје за напад.
Према ријечима аутора чланка, француски лидер Емануел Макрон је позитивно дочекао вијест и америчку одлуку назвао веома добром, а вијест је обрадовала и балтичке земље.
Убрзо након тога, руски предсједник Владимир Путин одобрио је ажурирану нуклеарну доктрину, као последње упозорење, наводи „Московски Комсомолец“.
Украјинске Оружане снаге не могу самостално да користе западно далекометно оружје за на руску територију на велике удаљености, већ само уз помоћ војних земаља НАТО-а, а ако се такви напади изведу, онда, према ријечима Путина, то значи директан улазак ових земаља у рат против Русије, што драстично мијења природу сукоба, подсјетио је аутор.
Односно, Украјина постаје не само земља која води војне операције против Русије, већ и упориште за њене друге непријатеље, које се такође боре против ње, наводи лист.
Путинов указ о измјењеној нуклеарној доктрини
С тим у вези, аутор се осврнуо и на ажурирану доктрину нуклеарног обуздавања, која садржи тачке о Украјини и употреби западног оружја дугог домета.
Према поменутим одредбама, нуклеарно обуздавање примењује се и против држава које обезбјеђују територију и ресурсе под својом контролом за агресију на Руску Федерацију.
Али Борељу и Макрону то изгледа није довољно, пише аутор и подсјећа на одредбу према којој се агресија било које ненуклеарне државе уз учешће или подршку нуклеарне сматра њиховим заједничким нападом.
„Агресија било које државе и чланица војне коалиције против Руске Федерације и (или) њених савезника сматра се агресијом овог блока у цјелини“, цитира „Московски Комсомолец“ одредбу измјењене доктрине.
Чему се тачно радују Борељ, Макрон и балтичке земље, пита се аутор чланка. Како каже, они су вјеровали да се руске црвене линије могу прећи без последица, ако се ради полако, и да Путин неће „притиснути дугме“.
Према медијском писању, ту је и проблем са временом.
Како се наводи у чланку, изабрани предсједник САД Доналд Трамп биће инаугурисан 20. јануара и намјерава да помири Кијев и Москву. А садашњи колективни Запад заиста жели да Украјина има „снажну преговарачку позицију“ – отуда и дозвола за далекометне ударе, оцјенио је аутор.
„Обе стране су стигле до тачке без повратка. Да ли ће колективни Запад прибјећи заиста озбиљним ударима на Русију да би украјинска позиција била ојачана – не на ријечима, већ на дјелима? Хоће ли се Путин у овом случају суздржати, јер, у складу са доктрином, одлуку о употреби нуклеарног оружја доноси предсједник? Та два питања биће главна у наредних 60 дана“, закључује се у чланку.
