Пише: Тибор БОЈАНИЋ
Студенти и професори Универзитета у Бањој Луци одржали су скуп под називом „Затирање или опстанак“ као знак подршке Универзитету у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици поводом увођења спорног приштинског „Закона о странцима“.
Како смо већ раније писали овдје, за 15. март је најављен почетак примјене споменутог закона чијом имплементацијом ће се значајно отежати боравак Срба на Косову и Метохију, док судбина здравствених и образовних институција система Републике Србије, међу којима је и косовскомитровички универзитет, остаје под знаком питања. Иако је универзитет међународно признат и акредитован, већ постоје покушаји да власти у Приштини га угасе и тиме избришу један од темељних фактора опстанка српског народа на Космету, као и да Косовска Митровица постепено остане без српске омладине.
Међутим, студенти Универзитета у Бањој Луци нису остали имуни на овакве вијести. Осам студентских организација, међу којима су Студентска организација Факултета политичких наука, Студентска организација Факултета безбједносних наука, Савез студената Економског факултета, Савез студената Електротехничког факултета, Студентска организација Машинског факултета, Савез студената Правног факултета, Савез студената Филозофског факултета и Студентски савез Факултета физичког васпитања и спорта, као и Студентски парламент Универзитета у Бањој Луци организовали су на теренима код Павиљона ИИ Студентског центра „Никола Тесла“ у бањалучком насељу Старчевица скуп подршке колегама у Косовској Митровици. Током скупа су се обратили угледни бањалучки професори, али и студенти оба универзитета.
„Бити пред вама значи бити пред лицем правде“
Окупљенима у Бањој Луци се први обратио академик, проф. др Зоран Арсовић, професор Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци. Својом филозофском бесједом, професор Арсовић је дао дубок увид у позадину и историјат проблема у коме се нашао српски народ, али и свим појавама и особинама које тај проблем прате дубоко у његовом коријену. „Тишина се обрела тамо гдје је никако не би смјело бити. И није то обична тишина. Није ни она узвишена. За разлику од спонтаности обичне тишине и сабраности узвишене тишине, ова тишина је завјереничка“, рекао је окупљенима професор Арсовић. Ипак, као најпозитивнији детаљ и контраст свему мрачноме што карактерише овај проблем јесте тај што омладина представља трачак наде и вјере да је могуће нешто промијенити. „Бити пред вама значи бити пред лицем младости, а у овом конкретном случају значи бити и пред лицем правде“, истакао је угледни академик током бесједе. Младим нараштајима је као битан елемент истакао завјет који носе са собом и који, колико год се расипали, помаже да се све поново врати и оживотвори.
У разговору за портал Одговорно, професор Арсовић је додао да данашња омладина представља битну разлику у односу на старије генерације у којима су и даље видљиви остаци претходног система који не дају да се нација нормално развија. „Наде су врло мале, али једино се у младост и у Бога можемо поуздати тренутно“, закључио је Арсовић.
„Тамо гдје је срж нашег идентитета, тамо би да нас прогласе странцима“
Професор др Ђорђе Вуковић са Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци се сљедећи обратио окупљеним студентима, професорима и грађанима. Своје обраћање је почео историјском позадином марта као мјесеца током кога су се од деведесетих година прошлог вијека, од крвавог 1. марта 1992. године, егзодуса српског становништва из Сарајева 1996. године, НАТО агресије на СРЈ, па све до погрома 2004. године, Србима дешавали бројни тешки догађаји, а што се наставља и ове године када је, како је професор навео, „заказан злочин којег неки називају институционални геноцид“. „Тамо гдје смо рођени, гдје смо погубљени и васкрсли, гдје смо се државотворно и духовно обликовали и потврдили, гдје је срж нашег идентитета, тамо би да нас прогласе странцима“, рекао је професор Вуковић. Да није ријеч искључиво о манама оних који нас окружују, него и нас самих, професор политичких наука је истакао да „као што се црвене божури од крви српских витезова, тако би требало да се црвене образи оних који не виде шта се дешава и оних који окрећу главу од Косова“.
Више пута је истакнут значај Космета у српском националном бићу, самим тим и просвјете у јужној српској покрајини, као и важност слоге, избора стране и своје улоге у новој ситуацији, те тренутног, пресудног момента на коме за питање Косова, како је истакао професор, „полажемо посљедњи испит на којем не показујемо само јесмо ли шта научили, већ од чега смо саздани“. Тај значај, како је такође истакнуто током обраћања проф. Вуковића, покушава да се умањи управо приштинским законима којима Срби постају странци у сопственој колијевци. Да се Срби на Косову и Метохији против ове неправде боре не оружјем, већ књигом, вјером, вољом и достојанством, а најмање шта се може урадити за њих је не само показати солидарност, већ да се стави до знања да имају браћу и сестре поред којих никада неће остати сами је једна од најснажнијих мисли које су се чуле током професоровог обраћања.
„Интеграција универзитета би значила нестанак Косовске Митровице“
Слободно речено, као најбитнији дио студентског скупа за све присутне било је обраћање студента Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Димитрија Ракочевића. Тешким гласом и уз ријечи захвалности за разумијевање и подршку коју су овом приликом показали бањалучки студенти започео је своје обраћање својим колегама и сународницима у Српској. Током свог обраћања Ракочевић је упутио присутне у историјат Универзитета у Приштини и данашње прилике. Осврћући се на сву тешку и насилну прошлост овог српског универзитета, поставља се логично питање: „Да ли се очекује да се Срби интегришу у такав систем?“ Говорећи о најави приштинских власти о гашењу универзитета у Косовској Митровици, Ракочевић је рекао: „Ово за нас није изненађење. Ми смо на ово навикли. Ми гледамо како нам се затварају институције, банке, поште, библиотеке, спортске хале, културно-уметничка друштва, књижаре, водовод, службе за запошљавање, центри за социјални рад, забрањују нам динар, забрањују нам српску робу, хапсе нас, туку, подижу оптужнице“.
Такође, истакнуто је да поред тежине и незавидног положаја Срба и њихових институција на Космету, стварања услова за „етничко чишћење по слову закона“, као и постепено увођење моноетничности, додатан проблем у свакодневном животу студената, али и локалног српског становништва представља недостатак основних институција неопходних за нормално функционисање. „По плате, стипендије, да уплаћујемо испите, у недостатку банака, путујемо по педесет километара у једном и другом правцу, идемо у Рашку“, додао је Ракочевић. Истиче да српске средине које живе нарочито тешко, усљед недостатка града са српском већином, јесу оне јужно од Ибра, а да поред светиња су болнице и школе једини преостали дијелови институционалног идентитета. „Постављање заставе тзв. Косова на те институције засигурно би проузроковало масовно расељавање становништва из енклава, као што би интеграција универзитета значила нестанак Косовске Митровице. Косовска Митровица би постала празан град, станови би били празни, а студентски домови би били зграде за куповину и продају“, појаснио је косовскомитровички студент.
Како је дошло до помијерања сједишта универзитета је такође био занимљив детаљ у коме се огледа значај универзитета за овај град, јер је у послијератном периоду, како је навео Ракочевић, Универзитет у Приштини био измјештен у неколико градова у Централној Србији и није се видио смисао постојања овог универзитета. „Универзитет у Приштини ако није на територији Косова и Метохије губи смисао“, закључује он током свог обраћања.
У разговору за портал Одговорно, Димитрије Ракочевић је истакао да због претрпљених политичких неправди које су проживјели Срби у Српској и на Космету се данас много боље разумију. „Ја бих рекао да се колеге које су нас дочекале, а које су 800 километара од нас, управо можда и најбоље разумеју како ми живимо, зашто ми тако живимо, како смо ми дискриминисани и како ми заједно имамо осећај за неправду. И ја сам најпре од вас очекивао овакву акцију. Мени је пуно срце да овако далеко има пре свега младих људи који су национално освешћени, који разумеју неправду, који разумеју грешке система, који разумеју једноставно нас најбоље. Ми у Косовској Митровици осећамо се некако заборављено, осећамо се одбачено и онда сваки вид подршке је нама од почетка целе ове приче је веома значајан. После сваког оваквог скупа смо ближи и после сваког оваквог скупа смо мање сами. И ми и ви. И некад мислим да једино у тој заједници која мора да постоји, заједници Срба, сународника, како на Косову и Метохији, тако и овде у Републици Српској, ми можемо да постојимо и да опстанемо“, поручио је за наш портал студент из Косовске Митровице.
„Нико вас не може боље разумјети него браћа и сестре из Српске“
На крају се присутним студентима обратио Матеј Алексић, студент другог циклуса студија Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци. Током свог обраћања вишекратно је истицао пуну подршку бањалучких колега студентима у Косовској Митровици. „Драга браћо и сестре из Косовске Митровице, знајте да вам пружамо безрезервну подршку у вашој гандијевској борби за ваша људска права, да слободно живите на својој територији, да похађате наставу на свом матерњем језику и по образовном систему Републике Србије. Нико вас не може боље разумјети, него ваша браћа и сестре из Републике Српске. Данас српски студент из Бањалуке са знањем и оловком у руци поручује да свима желимо мир, али више од свега желимо да наша браћа и сестре са Косова и Метохије буду своји на своме и живе живот достојан човјека“, поручио је Алексић са студентског скупа.
Аљоша Трнинић, студент првог циклуса студија на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци, који је дошао заједно са колегама са читавог универзитета да искаже подршку српским студентима на Космету подијелио је с нама своје утиске са скупа. „Ријечи студента из Косовске Митровице, који нам је испричао сву генезу догађаја који се дешавају на Космету, веома су ме потресле. За неке догађаје сматрам да нисмо били упућени, јер долази до великог заташкавања истине од стране квазимедија. Исто тако сматрам да ми, Срби, имамо свету дужност да његујемо културну заоставштину Косова и Метохије, јер из ње је настала сва баштина коју посједује наш народ. Како је рекао кнез Лазар: „Земаљско је за малена царство, а Небеско увијек и довијека“, тако и ми настојимо овдје да овим нашим, земаљским поступком заштитимо оно небеско, а то небеско се налази на Космету“, рекао је за наш портал млади бањалучки студент.
