Кривична пријава против игумана манастира Карно због враћања крстова на српско гробље
Тужилаштву БиХ и СИПА поднесена је кривична пријава против игумана манастира Карно код Сребренице, архимандрита Луке Бабића. Пријаву су потписали бошњачки одборници у Скупштини општине Сребреница, који чине скупштинску већину заједно са СНСД-ом, као и више бошњачких невладиних удружења из овог града.
Подносиоци пријаве терете игумана Луку због враћања крстова на оскрнављене српске гробове на локалитету Краљева Вода, гдје је, како тврде, раније формирано бошњачко мезарје. Са друге стране, из манастира Карно поручују да је ријеч о старом српском гробљу чији су надгробни споменици годинама систематски уклањани и уништавани.
Игуман Лука Бабић изјавио је за Срну да подношење кривичне пријаве против њега представља наставак дугогодишњих притисака, пријетњи и застрашивања којима је изложен од доласка у манастир 2011. године. Он истиче да је једини „грех“ који му се ставља на терет то што је, заједно са потомцима страдалих, обиљежио мјеста на којима су сахрањени Срби из села Карно и Црни Врх.
Према његовим ријечима, чланови српских породица су на Јовањдан поставили крстове на мјестима гдје су били гробови њихових предака, а он је том приликом, по Божијој дужности, служио парастос. Игуман подсјећа да су на том локалитету сахрањени Срби које су 1914. године стријељале непријатељске јединице, те да је ријеч о историјски документованом српском гробљу.
Он наводи да је о свему обавијестио начелника општине Сребреница и командира полиције, те да је надлежним органима доставио документацију о историјату и власништву земљишта. Општинска комисија је, како каже, изашла на терен, извршила увиђај и забиљежила затечено стање.
Игуман Лука указује да су споменици на Краљевој Води већ раније нестајали, посебно у периоду од 2006. до 2011. године, те да за уништавање и крађу српских обиљежја у ширем подручју Сребренице нико до данас није одговарао. Као примјер наводи и споменик Раду Ђурићу, стар више од једног вијека, који је пронађен одбачен у шуми недалеко од гробља.
Потомци стријељаних Срба, међу којима је и Стево Јовановић, најавили су подношење тужби и захтијев да се открију и процесуирају одговорни за скрнављење гробова и крађу надгробних обиљежја. Они поручују да неће одустати од намјере да поново поставе крстове и друга обиљежја на мјестима страдања и сахране својих предака.
Потомци жртава сматрају да је ријеч о покушају брисања трагова злочина над Србима на подручју Сребренице и очекују да институције Републике Српске предузму конкретне кораке како би се таква пракса зауставила и истина сачувала.
Одговор на питање ко је заспао, нажалост, сам се намеће. Није заспао народ. Он говори, дијели, коментарише, осуђује и пружа подршку – по порталима, по друштвеним мрежама, по јавном простору који му је преостао. У том гласу има бриге и гњева и осјећаја неправде због оног што свакодневно, већ годинама, трпи архимандрит Лука.
Али док народ не ћути, док шаље љубав и подршку и узноси молитве, званичници ћуте. Не чује се глас оних који носе функције, који би морали да проговоре први. Нема јавне ријечи подршке, нема става, нема одбране. Тишина. А тишина у оваквим тренуцима није случајна и не значи неутралност – она значи избор и став.
“Крст носити вама је суђено
страшне борбе с својим и с туђином!
Тежак в’јенац, ал’ је воће слатко.
Воскресења не бива без смрти!”
