Пише: Тибор БОЈАНИЋ
У Мађарској су одржани парламентарни избори на којима је лидер опозиционе партије ТИСА Петер Мађар освојио изборе. На основу званичних података доступних на веб сајту мађарске Националне изборне комисије, од 199 посланика колико укупно броји мађарски парламент, очекује се да ће ТИСА имати 138 посланика, Фидес и Хришћанска демократска народна партија, који прелазе у опозицију први пут након 16 година, имаће 55 посланика, а националистички покрет „Наша домовина“ свега шест. Преостале двије изборне опције (Партија дворепог пса и Демократска коалиција) у новом сазиву парламента неће имати своје посланике, с обзиром на то да су укупно имали мање од 2% гласова, те нису прешли цензус за улазак у парламент.
У претходној ноћи, већ око 23.00 актуелни предсједник Владе Мађарске Виктор Орбан је честитао свом противкандидату на изборној побједи. У многим градовима Мађарске, укључујући и Будимпешту, прослављена је побједа опозиционог лидера, а и у појединим градовима у Србији се славила побједа мађарске опозиције. Такође, Мађару на изборном резултату је честитао и Александар Сорош, син Џорџа Сороша против чијих фондова и организација је Орбан водио жесток сукоб. Оно што је примјетно јесте да се више славио Орбанов пораз, него Мађарева побједа, што заправо ствара утисак да је било битније да Орбан и Фидес изгубе изборе него да неко конкретан побиједи.
Ко је Петер Мађар и шта то нуди Мађарској?
Петер Мађар је био дугогодишњи активни члан Фидеса. Од поновног доласка на власт Орбана 2010. године, па све до прије три године обнашао је различите ниже функције у Мађарској. Тада, 2023. године, Мађар напушта Фидес и формира сопствену партију. По мишљењу појединих критичара његове партије и његовог рада, ријеч није о борби против корупције, како се често представља, већ је ријеч о макијавелистичком поступању у чистој борби за власт. Током изборне кампање је неколико пута поновио да жели да започне борбу против корупције у Мађарској, да обезбиједи независно информисање од стране јавног сервиса и други сет мјера, који би укључио промјену мађарске спољне политике у наредне четири године. Такође, оно што је благо олакшање већини грађана јесте и обећање да ће се његова влада наставити борити за енергетску независност унутар Европске уније, укључујући и даљу дистрибуцију руског гаса у Мађарску, иако његове присталице синоћ, на основу виђеног на улицама Будимпеште, не би се могло рећи да дијеле исто мишљење.
Да ли ће се све одвити онако како је обећано и да ли ће то стварно донијети добро Мађарској или пак је вратити у стање прије 2010. године, предстоји нам тек да посвједочимо. Да ли ће борба против корупције и „ослобађање“ институција и медија бити стварна борба против корупције и „ослобађање“ институција и средстава јавног информисања или ће доћи до „лова на вјештице“, налик на Македонију након 2014. године, када су опозиционе структуре почеле да воде политички рат против Николе Груевског и његових партијских колега из ВМРО-ДПМНЕ, као и да се обрачунавају с његовим истомишљеницима.
Шеснаест година власти Орбана
Јучерашњим изборним резултатом најављен је крај шеснаестогодишње власти Виктора Орбана и његове партије Фидес. Ради подсјећања гдје је Мађарска данас, ваљало би се присјетити каква је била да подунавска земља до 2010. године и шта је учињено у протеклом периоду.
Виктор Орбан је 2010. године преузео власт у држави која је била у дубокој унутрашњој кризи. Криза је била изазвана у неколико сфера, а као најочитији проблем је била економија, која је била готово девастирана након власти социјалиста и Ференца Ђурчања. Већ током прве четири године власти Фидеса, у Мађарској су јавни дуг и незапосленост били у опадању, а до ове године је била убједљиво једна од најутицајнијих земаља у политици на европском континенту. Орбан је, обрачунавајући се прије свега са Сорошем, успио да поврати унутрашњу контролу над појединим сферама утицаја у Мађарској обезбјеђујући тако да битне полуге моћи буду у рукама Мађара.
Орбанов став током мигрантске кризе 2014. и 2015. године је била неочекивана новина на тадашњој европској политичкој сцени. Мађарска влада је показала да је могуће одржати висок степен суверенитета унутар организације каква је Европска унија и притом одржати унутрашњу стабилност. До краја прошле деценије, Мађарска је имала један од најнижих степена прилива миграната у Европи, због чега је званична Будимпешта била жестоко критикована. Управо због оваквог поступања, Мађарска се и данас третира као једна од најбезбједнијих земаља Европске уније, а у прилог томе иду и европске статистике мигрантског преступништва.
Поред рјешавања проблема миграната и непосредне безбједносне опасности, Орбан је у значајној мјери ријешио и низ других проблема, попут енергетске независности упркос великом притиску из Брисела и Кијева, те опирање антируским санкцијама који омогућују у одређеној мјери реално политичко поступање. Уз све претходно речено је неопходно рећи и да је Мађарска имала огроман позитиван ефекат на политику и економију малих земаља, каква је и Република Српска.
Орбан и Српска
Пораз Орбана на парламентарним изборима у Мађарској није прихваћен с великим одушевљењем, као у остатку региона и Европе. Орбанов пораз за Српску значи и могућност губитка веома битног стратешког партнера унутар Европске уније и НАТО, који се током протеклих седам година показао као изузетно поуздан и изузетно пријатељски настројен. Мађарска је у многоме помагала званичној Бањој Луци, прије свега на политичком и економском плану, давајући јој тако могућност да настави своју суверенистичку политику, те да се опире различитим притисцима споља. Поштовање мишљења Срба у Српској од стране актуелног предсједника Владе Мађарске Виктора Орбана је нешто што се не среће уопште тако често међу државницима у Европској унији.
Одлазак Орбана би могао значајно да усложни положај Српске. Због тога се може рећи да су претходни парламентарни избори били битни не само за Мађарску, већ и за нас у Српској, о чему говори и константно праћење предизборне кампање, избора и изборних резултата. Крај шеснаестогодишње власти Фидеса ће са собом можда донијети и неке промјене у односима између званичне Будимпеште и Бање Луке за које је тешко повјеровати тренутно да ће бити позитивне, с обзиром на политички курс који је заузимала досадашња мађарска опозиција.
Магловита будућност
Протекли парламентарни избори у Мађарској наговјештавају тежак период за национално свјесне и суверенистичке кругове у земљама средње и јужне Европе. Након пада пољске партије ПиС и сада одласка Фидеса са власти, тешко је прорећи да ће Европу, макар у мањим државама, очекивати неки нарочито позитиван период. За политичку теорију су ове земље значајне и због тога што су биле оличење „илибералне демократије“, релативно новог појма који дефинише извјесно одступање од савремене (нео)либералне демократије, а саму дефиницију у политичком контексту је дао управо Виктор Орбан 2014. године, давајући тако теоретски оквир дјеловања своје владе.
Извјестан разлог за страх постоји и због тога што тренутна власт у Пољској, као и будућа власт у Мађарској су и те како позитивно настројене ка бриселским ратним играма. Ријечи Петера Мађара уочи избора „Биће велики рат“ нимало не охрабрују. Захваљујући Фидесу, Мађарска је постајала један од најбитнијих политичких актера у ЕУ, те овакве изјаве дјелују врло узнемирујуће. Поред тога, покушај убиства Роберта Фица и изборна фарса везана за резултат Калина Ђеорђескуа у Румунији је нешто што такође треба да забрињава. У контекст свега наведеног би се у извјесно мјери могла ставити и парасудски циркус везан за случај доскорашњег предсједника Републике Српске Милорада Додика, чиме се даје један потпунији приказ настојања одређених политичких кругова у Европи да се мале и средње национално освијештене републике ограниче и ставе под контролу оних којима није до суверенизма.
Међутим, пораст незадовољства Пољака након 2023. године је нешто што може да наговијести повратак великих илибералистичких партија у неко догледно вријеме, једнако као и у Мађарској. Након парламентарних избора у Мађарској једино нам преостаје да чекамо и видимо шта ће у Европи услиједити у сљедећих неколико година.
