Након одлуке да се Србима да додатни рок за документа, члан Предсједништва Српске листе Игор Симић рекао је за Радио-телевизију Србије да је тиме отклоњена суштинска опасност за опстанак и останак српског народа на Косову и Метохији. Да је закон примјењен на начин како је првобитно било најављено из Приштине, хиљаде људи би остало на административним прелазима одвојено од својих породица, каже Симић.
Власти у Приштини најавиле су да ће Србима на Косову и Метохији бити дат рок од три мјесеца да прибаве локална документа, уочи почетка примјене закона о странцима. Истовремено, житељима централне Србије који раде и студирају на сјеверу КиМ биће омогућено да добију привремене дозволе боравка у трајању од годину дана.
Ово рјешење услиједило је након вишеседмичних разговора представника Београда, Приштине и Европске уније. Потврђено је да је договор постигнут уз посредовање шефа Канцеларије ЕУ у Приштини и изасланика ЕУ за дијалог Петер Соренсен.
Члан Предсједништва Српске листе Игор Симић рекао је за РТС да је постигнутим рјешењем избјегнут сценарио који би, како каже, имао тешке посљедице по српску заједницу на Косову и Метохији.
„Отклонили смо једну велику опасност по суштински опстанак српског народа на простору Косова и Метохије“, рекао је Симић.
Према његовим ријечима, да је закон примјењен на начин како је првобитно било најављено, хиљаде људи нашло би се у веома тешкој ситуацији.
„То би значило да би хиљаде Срба 15. марта, само зато што немају косовска документа, морало да остане на административним прелазима Јариње и Брњак и да буду одвојени од својих породица“, навео је Симић.
Упозорио је да би таква ситуација озбиљно угрозила функционисање образовног и здравственог система.
„Био би паралисан образовни и здравствени сектор, јер велики број професора на Универзитету у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици нема косовска документа“, додао је Симић.
Према његовим ријечима, проблем би настао и за љекаре и медицинске раднике који из централне Србије долазе да пружају здравствене услуге грађанима на Косову и Метохији.
„Многи стручњаци из клиничко-болничких центара из Београда, Новог Сада, Крагујевца, Ваљева и Ниша били би спријечени да дођу и помогну нашим грађанима“, указао је Симић.
Он наводи да је овим питањем било обухваћено више од 10.000 људи који живе на Косову и Метохији.
„То је скоро десет одсто укупног становништва, а угрожавањем рада здравствених и просвјетних институција били би погођени сви – болесни, дјеца и стари“, рекао је Симић.
Двије категорије лица на које се рјешење односи
Говорећи о процедури која ће се примјењивати у наредном периоду, Симић каже да постоје двије категорије лица на које се рјешење односи.
„Људима који живе на простору Косова и Метохије биће омогућено да добију косовска документа по олакшаним процедурама, на основу српских докумената“, објаснио је Симић.
С друге стране, лица која долазе да раде у образовном и здравственом сектору добијаће посебне дозволе боравка.
„На основу спискова које ће сачинити наше образовне и здравствене установе, биће им омогућено да добију право боравка на 12 мјесеци, уз могућност продужења“, навео је Симић.
Велики број студената из централне Србије и региона
Посебно је нагласио да велики број студената Универзитета у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици долази из централне Србије и региона.
„Близу једне трећине студената долази из централне Србије, сјевера Црне Горе и Републике Српске и они значе много за живот и привреду на сјеверу Косова и Метохије“, рекао је Симић.
Одговарајући на оцјене дијела јавности да је договор корак ка интеграцији у косовски систем, Симић каже да такве тврдње не одговарају стварности.
„Нема никаквог говора о интеграцији здравства и просвјете на начин како је то Курти желио“, истакао је Симић.
Он наглашава да ће ученици и студенти наставити школовање у српским институцијама.
„Од 15. марта моја и сва остала дјеца ће ићи у српске школе и наставити школовање по српском плану и програму“, рекао је Симић.
Додаје и да ће наставници и љекари наставити да раде као и до сада.
„Сви професори и љекари ће нормално долазити и обављати свој посао, као што је било и до сада“, навео је Симић.
Истиче да је од Европске уније затражено да прати примјену постигнутог договора.
„Захтијевали смо да Европска унија прати примјену овог споразума како не би дошло до било каквих изненађења“, рекао је Симић.
