Предстојећи локални избори у Босни и Херцеговини, који ће се одржати 6. октобра, доносе прилику за бираче у оба ентитета, Републици Српској и Федерацији БиХ, као и у Брчко дистрикту, да изаберу локалну власт у 143 општине. Ово су осми локални избори у БиХ, а укупно 296 политичких субјеката, од тога 110 политичких партија, и преко 26.000 кандидата се надмеће за повјерење око 3,4 милиона гласача, колико их има на списковима. За гласање из иностранства регистровано је нешто мање од 45.000 грађана.
Ови избори су посебни по томе што се први пут примјењују измене Изборног закона, уведене на иницијативу високог Кристијана Шмита. Промјене укључују електронску идентификацију гласача и скенирање листића на неким бирачким местима, док су строже казне за кршење правила кампање достигле и до 15.000 евра. Ипак, електронски системи биће примјењени тек на малом броју бирачких мјеста, свега 10 одсто.
Грађани ће 6. октобра бирати начелнике општина и градоначелнике градова, као и скупштине у 143 локалне заједнице у БиХ, од тога њих 64 у Републици Српској. У Бањалуци актуелни градоначелник Драшко Станивуковић (ПДП) покушава да задржи функцију у борби са Николом Шоботом (СНСД) и Јеленом Тривић, која се профилише као опозиција обојици. Биће занимљиво видјети исход избора у Сарајеву, као и остатку Федерације БиХ и положај Изетбеговићевог СДА, који је на општим изборима прије двије године испраћен у опозицију. Када је ријеч о Републици Српској, нарочито интересовање, сем Источног Сарајева, али и Пала, због утицаја на Јахорину, влада и за Бијељину, други по величини град у Републици Српској у којем Додикова странка никако не успијева да се избори за позицију градоначелника, коју осваја СДС. Избори су кључни и за Сребреницу, гдје су се бошњачке и српске странке окупиле око једног кандидата, али и Брчко дистрикту, на чијем челу је тренутно Зијад Нишић. У Брчком се на изборима директно бира Скупштина Брчког, која касније бира градоначелника. Носилац листе Додиковог СНСД-а за Брчко Синиша Милић не сумња у изборну побједу „која ће обезбиједити најбољи резултат до сада, пет посланика и градоначелника”. Заједнички кандидат свих српских странака за начелника сребреничке општине Милош Вучић је изразио захвалност свим српским странкама за подршку коју му пружају у предизборној кампањи, изразивши очекивање у изборну побједу и наставак добре сарадње с одборницима из политичких партија, чији је он заједнички кандидат за начелника, преноси Политика.
Специфичност избора и овај пут јеста то што 3,4 милиона бирача представља више од броја становника БиХ. На изборима учествује 386 кандидата за (градо)начелничке позиције, од којих је 29 жена, то јест 7,5 одсто. Начелници и градоначелници локалних заједница бирају се директно, осим у три града – Сарајеву, Мостару и Брчко дистрикту. Град Сарајево се дијели на четири општине које бирају градско вијеће, и градоначелника Сарајева бирају индиректно, па ће бити занимљиво видјети да ли ће актуелна градоначелница Бењамина Карић из СДП-а БиХ успјети да одбрани ту позицију. Како су јављали медији, очекује се већи број посматрача ОЕБС-а због могућих изборних манипулација. На основу Шмитове интервенције одређено је да предсједници и замјеници предсједника бирачких одбора не смију бити чланови политичких странака. Једна од низу необичности јесте и то што је предсједници Централне изборне комисије (ЦИК) Ирени Хаџиабдић истекао мандат прије више од годину дана као чланице ЦИК-а. На њен приједлог уведена је новина по којој ће улогу у изборима добити и војска. Због два пропала тендера ЦИК-а, морало се приступити ангажману оружаних снага у дистрибуцији изборног материјала, који ће листиће развозити највероватније у пратњи полиције.
