Положај Босне и Херцеговине у 2025. години одредиће три догађаја: обележавање 30 година до дешавања у Сребреници и исто толико година од доношења Дејтонског споразума и коначно од пресуде Милораду Додику. Запад неће при том одустати од пројекције унитарне БиХ, јер само такву је виде у ЕУ, на шта РС неће пристати, каже политиколог Анђелко Козомора.
У једном од западних медија дат је приказ „Босне и Херцеговине у 2025. години“ при чему је понуђено пет различитих сценарија о томе како би ова земља могла изгледати у овој години, али ни у једном од њих нема компромисног решења када је Република Српска и Срби у питању.
Запад остаје на линији унитаризма
Политиколог из Бањалуке Анђелко Козомара за Спутњик каже да је историја показала да народи у БиХ нису никада сами одлучивали о својој судбини, као и да су судбину БиХ кројиле велике силе.
„Кроз историју и времена велике силе правиле су од БиХ или вазалну државу, или државу под протекторатом каква је сада, с оправдањем да је то интерес народа у БиХ и да је то демократија. И 2025. година ће бити у знаку планова и пројекција које буду правиле велике силе,“ оцена је Козомаре.
Запад, или део Запада, додаје он, оличен у ЕУ и Америци наставиће да покушава да централизује БиХ уз оправдање да би као таква била функционалнија.
„И да би сада када је добила коначно статус за преговоре са ЕУ систем одлучивања у БиХ морао да буде једноставнији, или боље речено централизованији. Република Српска на то неће да пристане, и то ће бити нови камен спотицања око којег ће се ломити интереси народа унутар БиХ али и великих сила јер ће иза РС стајати не само Србија него и Русија,“ оцењује саговорник Спутњика.
Козомара подсећа на чињеницу да два народа, Срби и Хрвати. не желе да живе у БиХ у оваквој каква је сада, док се Бошњаци грчевито боре за доминацију над ова два народа, при чему за то имају подршку западних сила.
Пресуда Додику, Сребреница и Дејтон
„Оно што ће највероватније бити један од нових спорења у 2025. години је 30 година од злочина у Сребреници, што ће Бошњаци покушати да на већ познате начине искористе за нову сатанизацију Срба и настајања да се РС прикаже као геноцидна творевина која не може да опстане, посебно не под тим именом. С друге стране, Срби ће се базирати на 30 година од доношења Дејтонског споразума који је зауставио рат у БиХ и дао РС бројна овлашћења која је квалификују као државу, која може самостално да функционише. Јер, по свим правним теоријама , онај ко има омеђену територију, народ и власт је самостална држава,“ истиче Козомора.
Много тога ће зависити и од дешавања у Украјини, јер, верује наш саговорник, победа Русије која се очекује била би ветар у леђа за осамостаљење РС, док би у супротном Бошњаци добили крила за централизацију БиХ.
„Оно што је сасвим сигурно да економског напретка неће бити, јер се Бошњаци противе свим инвестицијама до којих је могуће доћи, као што је изградња аутопута ка Србији, јер не желе никаква повезивања. Дакле, све ће да стагнира још више, а нових фабрика и пара за њих из иностранства неће бити баш због политичких несугласица,“ истиче он.
Каква ће бити пресуда Додику
А оно што ће, сматра Козомара, дефинисати ову годину јесте пресуда која се очекује за председника РС Милорада Додика у политичком суђењу на суду БиХ.
„Било каква да буде пресуда, ослобађајућа или не, она ће бити сигнал за нове вербалне обрачуне међу политичарима у БиХ али оно што је сигурно јесте да ниједна стране неће направити потез који би угрозио садашње позиције,“ уверен је саговорник Спутњика.
Притом, о уласку у ЕУ нема ни говора, закључак је Козоморе, јер БиХ каква је сада то не може себи да приушти, нити некоме треба држава која је тако конфликтна.
Иначе, прича која незванична кружи Босном и Херцеговином помиње да би се у скорије време могао постићи компромис Бошњака, Срба и Хрвата за прекомпоновање БиХ у неку врсту конфедерације налик на Велику Британију и то под утицајем Америке.
Козомара ово сматра мало вероватним јер се Бошњаци за сада томе оштро противе.
Бранкица Ристић/Спутник
