Историчар Чедомир Антић оцијенио је да је врло снажна фрустрација око идентитета Хрвата разлог толико велике популарности проусташког пјевача Марка Перковића Томпсона у хрватском друштву, која је довела и до сукоба између градских власти Загреба и Владе Хрватске.
Антић је изјавио Срни да је објашњење ултимативног захтјева да хрватске спортисте на дочеку забавља баш Томспон, познат по пјесмама које славе злочине усташа над Србима, јако сложено и нема никакве везе ни са посљедњим ратом, ни са односима Србије и Хрватске, већ са идентитетом Хрвата.
– То је једна нација која нема изграђен идентитет, која је у многим сегментима конструисана од великих сила и чија већина грађанства није успјела да се афирмише у западним моделима и вриједностима, на којима толико инсистирају. То води ка томе да постоји врло снажна фрустрација – појаснио је Антић.
Поводом одлуке Владе Хрватске да, супротно одлуци загребачких градских власти, дозволи наступ Томпсона на дочеку спортиста, Антић је истакао да је 12 година од уласка у ЕУ – у Хрватској ситуација гора него икада.
– Срба нема, али видимо да постоје дубоке унутрашње подјеле које је могуће превазићи само тако што се обједините против Срба и Србије. И то користе одређене велике силе, као што је Њемачка, која има одређени интерес овдје – рекао је Антић, који је професор Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Антић је истакао да су Срби у Хрватској данас малобројни и да је теза да су „неки превратнички, бунтовнички елемент“ апсолутно нетачна, а о чему свједочи чињеница да су увијек већином гласали за хрватске странке.
– Срби већином гласају за хрватске странке од времена од када постоје избори на простору Хрватске и Славоније, односно Далмације, у вријеме када оне нису имале ни аутономију, кад су се бориле за неку аутономију и уједињење такозване `Троједнице` /Троједне краљевине/ – рекао је Антић.
Он је подсјетио да мржња Хрвата према Србима постоји и расте још од времена раног новог вијека, када су се у Аустрији, Чешкој, Француској и њемачким земљама догодили прогони и покољи припадника друге вјере, а на простору данашње Хрватске Срби нису истребљени.
– При томе, Срби су живјели у такозваној Војној Крајини, односно Војној Хрватској, иако је тамо православних било можда 55-56 одсто, а остало су били католици. Већина Хрвата и њихова црква видјели су те људе као повлаштене, као херетике, људе који имају вјеру која није прихватљива и која је у другим земљама Европе прогоњена – рекао је Антић.
Антић је навео да је, при томе, хрватски национални покрет грађен на потпуно другачији начин, па су – упркос доминантној вјерској одредници и мржњи према вјерским мањинама, посебно према православнима, Хрвати објединили хрватске земље на илирству, односно југословенству, а онда су се ујединили са свим непријатељима српског народа.
– И то су радили и у Првом и у Другом светском рату. И сваки пут су, иако су били поражени, излазили са више права захваљујући моћним савезницима – напоменуо је Антић.
Он је оцијенио да је хрватска култура данас таква да „имају три или четири правописа“ и „покушавају да конструишу језик који није српски, културу која није српска и нацију која није српска“.
– Они преводе једног од својих најпопуларнијих синова на хрватски, а то је Анте Павелић. Кад објаве његове мемоаре, који су врло ограничени и гдје је централни догађај његовог живота сусрет са Хитлером, они морају да га преведу јер је неразумљив /исконструисани/ језик којим је говорио – указао је Антић.
Према његовим ријечима, Хрвати 900 година нису имали државу, а ако су је икада и имали, питање је да ли и колико та Хрватска из средњег вијека има везе са савременом Хрватском.
Антић истиче да ЕУ на Србе и Србију „гледа очима Хрватске“.
– Ако Европа може да се сведе на /извјестиоца Европског парламента за Србију/ Тонина Пицулу, Јелка Кацина и /словеначког европосланика/ Владимира Пребилича, онда ни Европа не вриједи много – сматра Антић.
Он је сагласан са оцјеном да се у региону интензивирао „лов на Србе“ и примјећује да кад год на европском тлу настане криза, а сада се дешава, на Балкану се „све ломи“ и иживљавају се империјалне и колонијалне фрустрације из прошлости.
Антић сматра да је криза настала јер је ЕУ показала неспособност да уједини Европу.
– Она је могла да обједини само Њемачку и Француску и њихове савезнике и ништа друго. Нису знали да прате визију, та визија је била визија неких великих Француза и Нијемаца, а они који су је правили – /главни творци ЕУ/ Роберт Шуман и Жан Моне, нису били људи визије. Направили су једну политичко-привредну спекулацију и та спекулација неће никада бити држава – закључио је Антић.
