„Људе је могуће ‘провлачити’ кроз дигиталну фотокопир машину и злоупотребљавати их на разне начине, а ја то не прихватам, рекао је недавно дански министар културе Јакоб Енгел-Шмит за Гардијан, након што је Данска увела измјену закона о ауторским правима, како би људи могли да полажу права на сопствени изглед.
„Овим приједлогом закона јасно поручујемо да свако има право на своје тијело, глас и црте лица – што, изгледа, тренутно закон не препознаје као заштиту од генеративне вјештачке интелигенције”, додао је.
Деепфаке садржаји представљају озбиљан проблем који фундаментално мијења начин на који доживљавамо стварност.
Ова технологија користи вјештачку интелигенцију и машинско учење за креирање лажних или манипулативних видео и аудио записа, који изгледају и звуче као стварни. Назив „деепфаке” долази од комбинације два термина: дееп леарнинг (дубоко учење), што се односи на напредне технике машинског учења, и факе (лажно), јер ове технологије омогућавају стварање илузије да се нешто заиста догодило, иако није.
Дипфејк технологија користи алгоритме као што су генеративне супарничке мреже , да би створила врло увјерљиве симулације лица, гласова или чак цјелокупних сцена у филмовима или видео записима. Помоћу деепфаке-а, на примјер, можете „поставити” лице једне особе на тијело друге особе или користити снимљени глас да изговори нешто што та особа никада није рекла.
Познате особе су често жртве ових манипулација. У индустрији забаве, такође, ова технологија се користи за „оживљавање” глумаца који су преминули или за дигиталну реконструкцију ликова.
Понекад се користи и у политичке сврхе, како би се направили лажни говори или изјаве у ситуацијама које могу утицати на мишљење јавности.
Зашто је дипфејк опасан
Иако деепфаке може да буде коришћен у креативним пројектима, његова употреба за обману и манипулацију поставља озбиљна питања о етичности, безбједности и приватности.
Људи бивају злостављани, уцјењивани, па чак и лажно оптужени за злочине које нису починили. Сам софтвер не можемо више да зауставимо – тај воз је одавно прошао. А обични људи немају средства да се судски боре против деепфаке снимака, пише Гардијан.
Рјешење, како показује и дански примјер, јесте да се лични изглед укључи у закон о ауторским правима.
Приједлог закона јасно дефинише неовлашћену дигиталну репродукцију, посебно циљајући „веома реалистичне дигиталне приказе особе, укључујући њен изглед и глас”.
Влада Данске планира да приједлог закона изнесе на јавну расправу прије љетње парламентарне паузе, а формално усвајање очекује се на јесен.
Према овом новом оквиру, грађани Данске би имали законско право да захтијевају уклањање неовлашћених дипфејк садржаја са интернета. Такође, имали би право на надокнаду штете у случајевима злоупотребе дигитално реконструисаних умјетничких перформанса. Пародије и сатирични садржаји остали би изузети из забране.
„Дигиталне платформе које се оглуше о закон суочиће се са озбиљним финансијским казнама, а могуће је и укључивање Европске комисије. Зато вјерујем да ће технолошке компаније ово схватити врло озбиљно”, додаје министар Енгел-Шмит, истичући да Данска планира да искористи своје будуће предсједавање ЕУ како би промовисала сличне законе широм Европе.
Ауторска права као рјешење
Ауторска права традиционално штите конкретна креативна дјела, а не идеје, чињенице или идентитет особе.
Ваш глас, лице или идентитет нису аутоматски заштићени ауторским правима – осим ако нису дио конкретне креације (нпр. пјесме или фотографије).
Проблем је што тренутно, само славни и богати имају могућност да се боре против злоупотребе свог лика и гласа. Скарлет Јохансон може да уклони дипфејк свог гласа једноставном објавом на мрежама и пријетњом тужбом. Исто важи за Обаму или Роналда.
Међутим, како каже Том Грејем, директор компаније Метапхyсиц, обична особа нема тај луксуз – осим ако не може да се позове на ДМЦА, закон који обавезује платформу да се брзо уклањају садржаји који крше ауторска права у САД. Тада, платформа попут YоуТубе-а мора да реагује.
Метапхyсиц је компанија која је направила виралне дипфејкове Тома Круза и сарађивала са брендовима попут АББА, Тома Хенкса и Елвиса на легалним дигиталним клоновима.
Заштита личног АИ аватара
„По закону, не можете да додијелите ауторска права нечему што није дјело људске креативности”, каже Грејем. „Дакле, не можете заштитити себе – јер ви нисте дјело. Али, ако створите дигиталну верзију себе путем АИ, то можете да заштитите”.
Он предлаже да свако може да креира свој АИ аватар – дигитални лик који изгледа идентично стварној особи – и да управо тај аватар добије ауторска права. На тај начин, ако неко злоупотријеби ваш дигитални лик, то ће се третирати као кршење ауторских права.
Он је већ поднио захтјев за заштиту свог АИ аватара код америчког Завода за ауторска права, са системом који осигурава „људску контролу” у сваком кораку процеса. Корисник мора ручно да одабере кадрове, селектује видео материјал и тиме уноси довољно „људског доприноса” да би се креација сматрала ауторским дјелом.
Да, звучи компликовано – и јесте. Зато је данско рјешење директније и приступачније, јер грађанима одмах додјелјује права на сопствени дигитални лик.
Ако ЕУ законодавци испрате приједлог Данске, то би могло да означи почетак нове ере дигиталне заштите идентитета.
