Патријарх је истакао да молитва Оче наш треба да буде упутство за оно што је важно да знамо током поста, који јесте подвиг, али који подразумева и молитву и покајање, а покајање у себи укључује и праштање.
Патријарх српски Порфирије је поводом почетка Великог поста поручио да „постом чистимо њиву наше душе, да би из ње изникла засејана семена врлине добра, љубави, милосрђа и човекољубља“.
„Сутра почиње Велика Четрдесетница. Почиње Велики пост који је припрема за највећи, најважнији и суштински празник, празник који открива смисао наше вере, празник Васкрсења Господњег“, поручио је патријарх Порфирије, који је предводио је свету литургију у храму Светог Саве на Врачару.
Нагласио је да прочитани одломак из Јеванђеља по Матеју, део Беседе на гори, указује да најбоља молитва, молитва која садржи све оно што треба да буде наша реч упућена Богу, јесте молитва коју зовемо Оче наш, саопштила је Српска православна црква.
„То је молитва коју говори свако од нас појединачно, али и молитва у којој, икако се Богу обраћамо појединачно, говоримо да је Он Отац наш. Са једне стране ми показујемо да хоћемо заједницу са Богом, али у исто време говоримо и да је Бог не само мој Отац, него и Отац наш. Тиме показујемо и да смо међу собом заједница“, поручио је патријарх Порфирије.
Патријарх је истакао да молитва Оче наш треба да буде упутство за оно што је важно да знамо током поста, који јесте подвиг, али који подразумева и молитву и покајање, а покајање у себи укључује и праштање.
„Ако ми будемо праштали сагрешења других, Господ ће нама опростити и већ је опростио. Међутим, ако ми не будемо били спремни да праштамо другима, ми нећемо бити способни да препознамо милосрђе Божје, да усвојимо и примимо Његов опроштај, јер ће у нашим душама бити горчина, лед, мржња, мраз и хладноћа. То је оно што треба да имамо на уму, браћо и сестре, током читавог овог поста“, казао је патријарх.
Истакао је да пост није сам себи циљ.
„Није најважније током поста да се бринемо о спољашњим правилима поста, иако је пост предвиђен човекољубивим умом Цркве да га практикујемо онако како описују црквена правила, искуство Цркве и искуство светих. Заиста постоје упутства и правила која треба да знамо и треба да колико год можемо користимо и испуњавамо та правила као помоћна средства и као смернице, али знајући да правила нису циљ. Правила су помоћна средства и оруђа, као и читав пост који нас води једном и јединственом циљу, а то је заједница са Богом и заједница љубави са другим људима“, поручио патријарх.
Подсетио је да не треба да постимо, како нас подсећа Јеванђеље, као лицемери, да би нас други људи видели.
„Не треба да постимо због тога да бисмо имали посебне почасти и славољубља, него треба кришом – у дубини своје душе, у покајању и искању опроштаја од Бога, у праштању другима“, рекао је патријарх Порфирије.
Истакао је да пост не треба да нам буде само телесна дисциплина, само дијета, него „треба да се боримо против сваке зле помисли, против сваке ружне емоције, против свега онога што је супротно Божјој вољи и што је супротно нашој природи“.
„Спољашњи пост свакако јесте важан и држање правила спољашњег поста јесу важна зато што нас то припрема, вежба и чини способнима да можемо да ловимо све оно што је негативно у нама, зло и грех, да одсецамо све то и очистимо нашу њиву, њиву наше душе, да из ње могу да изникну засејана семена врлине добра, љубави, милосрђа и човекољубља. И наравно, све то да буде прожето покајањем“, закључио је патријарх Порфирије.
