Забране друштвених мрежа за дјецу већ су реалност у неким земљама, али се у Америци око њих води правна битка.
Заговорници укидања приступа мрежама за најмлађе као разлог наводе резултате студија које показују да због специфичног дизајна платформи, дјеца не могу да се одупру њиховој привлачности и проводе све више времена на екранима, на уштрб физичког и менталног здравља.
Тренутно више од десет земаља покушава да малољетницима ограничи приступ друштвеним мрежама, а међу њима су Нови Зеланд, Малезија, Француска, Шпанија, Норвешка, Словенија и Велика Британија.
Од недавно су и Аустрија и Грчка изразиле жељу да им се придруже.
Међутим, технолошки гиганти тврде да забране не дају ефекат и да дјецу могу да гурну ка слабије контролисаним мрежама.
Недавно се у америчкој држави Вирџинији као аргумент против забране друштвених мрежа најмлађима навела слобода говора одраслих и дјеце, па предлог закона који би млађима од 16 година ограничио приступ мрежама на само један сат дневно, вјероватно неће ступити на снагу.
Посебан проблем представља чињеница да млади људи веома брзо проналазе рјешења за заобилажење правила. Штавише, у Аустралији у којој су друштвене мреже забрањене млађима од 16 година, око 61 одсто дјеце узраста од 12 до 15 година, која су имала налоге на ограниченим платформама прије него што је забрана ступила на снагу, и даље има приступ једном или више налога, а велике платформе су задржале већину својих дјечјих корисника.
Својим налозима на ТикТоку и даље у Аустралији може да приступи 53 одсто претходних корисника тог узраста, 53 одсто може да приступи Јутјубу, а 52 одсто и даље може да приступи Инстаграму.
Драган Петрић, главни уредник технолошког портала Баг, за Еуронеwс Србија сматра да је младима немогуће забранити приступ мрежама.
„Млади су, наравно, сналажљиви. Ми данас не можемо тачно знати која конкретно апликација се сматра друштвеном мрежом, а која не. Немогуће их је све забранити. Један дан једна нестане, друга се појави. Ко би то све контролисао? Али на нивоу поруке, ово је итекако битна иницијатива и битно је да се о томе прича“, каже Петрић.
Забрану друштвених мрежа наш саговорник упоређује са забраном продаје алкохола и дуванских производа малољетницима.
„Сви знамо да је то у већини земаља свијета недозвољено. Међутим, опет не можемо рећи да се млади не сналазе, да не проналазе начин како да се дочепају алкохола или цигарета ако баш желе. Исто тако ће, наравно, доћи и до Фејсбука, Инстаграма и било које друге друштвене мреже уколико им је то стварно циљ, поготово ако имамо на уму да су млади пуно технолошки писменији од нас одраслих“, додаје Петрић.
Он сматра да је едуковање младих о понашању на интернету и друштвеним мрежама ефикасније од забрана.
„Интернет је простор у којем сви данас живимо и проводимо велику количину времена. Младе би требало научити томе како да се у том простору понашају на начин да не наштете себи и да не наштете другима. Мислим да је то можда бољи пут од некаквих забрана које их онда можда могу и мотивисати на нешто што им прије уопште није падало на памет“, каже наш саговорник.
