Незапосленост у БиХ расте већ други мјесец заредом, што синдикалце није изненадило, али их је свакако забринуло.
Према подацима Агенције за рад и запошљавање БиХ, непрекидан низ у паду незапослености трајао је од августа прошле до маја ове године, а онда долази до обрта.
Или, конкретније, у јулу 2023. имали смо 350.461 незапосленог, а онда је цифра из мјесеца у мјесец клизила све до маја ове године, када је достигла 324.517.
Међутим, већ у јуну имали смо 325.568, а у јулу 328.674 људи који су на евиденцијама служби и завода у БиХ тражили посао, пише Глас Српске.
Економског аналитичара Игора Гаврана раст незапослености не изненађује, узимајући у обзир стање економије. Изненађује га, ипак, због других околности.
„С обзиром на континуирано исељавање радно способног становништва и чињеницу да управо у љетним мјесецима многи незапослени, па чак и запослени, иду у Хрватску, Црну Гору и друга подручја обављати сезонске послове у туризму и угоститељству, а улазимо и у период изборне кампање и повремених послова за ове активности, што би логично требало водити паду незапослености, нисам очекивао статистички раст незапослености“, навео је Гавран у изјави за „Независне новине“.
Посебно је, додаје, занимљиво да се највећим дијелом раст незапослености односи на Федерацију БиХ, гдје је, како оцјењује, економска ситуација још увијек нешто повољнија, а прилика за запошљавање је, тврди, више, преносе Независне.
„Осим мањкавости наше евиденције, гдје бити евидентиран као незапослени може значити и да у ствари радите негдје, али сте једноставно у евиденцији ради здравственог осигурања или примања накнаде, једина два друга логична објашњења која ми падају на памет су уобичајени годишњи пораст по основу дипломаца и матураната који су завршили своје образовање и први пут се пријавили у евиденцију, и отпуштања мањег обима у већем броју субјеката гдје нема масовних случајева који би привукли медијску пажњу, али укупно дају већи број. И наравно, могућ је прелазак из регистроване у нерегистровану економију, односно фиктивна одјава радника који и даље раде“, истиче Гавран.
У сваком случају су му, додаје, занимљива два аспекта која демантују неке уобичајене тврдње многих послодаваца.
„Број незапослених не расте у Републици Српској, гдје се тврдило да ће раст минималне плате довести до масовних отпуштања и гашења пословања, па овај страх не може бити аргумент против повећања и у Федерацији БиХ, а захтјеви за увоз радника такођер не стоје јер, ево, имамо чак и растући број потенцијалних радника у БиХ које треба запослити“, навео је Гавран.
Адис Кечо, шеф Стручне службе у Савезу самосталних синдиката БиХ, каже да синдикалце свакако забрињава раст незапослености, а на то су, истиче, и упозоравали. Посљедњи податак којим они располажу јесте да је у ФБиХ око 277.000 незапослених.
„Наравно да нас брине чињеница да незапосленост расте и то је оно што ми током свог дјеловања константно покушавамо да објаснимо и послодавцима и властима, али и јавности. Дакле, према посљедњим подацима, у ФБиХ је 277.000 незапослених, а послодавци упорно траже повећање квота за увоз стране радне снаге. Првенствено се то односи на раднике из Бангладеша, Индије, Филипина, Непала и тако даље“, каже Кечо за „Независне новине“.
Он сматра да послодавци на овај начин покушавају да оборе цијену рада.
„Дакле, суштина читаве приче је да њима треба јефтина радна снага, поред те чињенице да ми имамо 277.000 незапослених у ФБиХ“, истакао је Кечо, док став из Удружења послодаваца нисмо успјели добити.
Из Агенције за рад и запошљавање БиХ су навели да је 30. јуна ове године у БиХ било 325.568 особа на евиденцијама завода и служби запошљавања. Незапосленост се, како су навели, смањила у Републици Српској и у Брчко дистрикту, а повећана је у ФБиХ.
Према подацима Агенције за статистику БиХ, у БиХ је у јуну, и уједно посљедњем мјесецу за које имају информације, било запослено 854.865 радника.
