Кога више волиш – маму или тату? Који од та два дијела тебе?
Колико год звучало сулудо, сви смо ми некада чули то питање. Или барем већина нас јесте.
Углавном буде постављено шаљивим тоном. Но, може бити и болно, ако су родитељи у свађи, а дијете у страху. А, таквих је много.
Иако се развод убраја у једно од најстреснијих искустава за бивше супружнике и њихово потомство, према званичним подацима, у БиХ пропадне сваки десети брак.
Од 1 000 „у добру и злу“, чак стотину не успије. Но, то нису коначне бројке. Нетрадиционалне заједнице, такође, врло често завршавају неславно.
Народ каже „боље добар развод него лош брак“. Али, шта када имамо “лош брак“ и „лош развод“? Чак и родитеље спремне да јавно „пуцају“ једни на друге, иако ће неупитно „окрзнути“ своју дјецу?
Текстови у тој нијанси жуте боје готово су медијска свакодневица. Треба ли наглашавати да су најчитанији? Колатерална штета углавном су дјеца.
Новинарка Милкица Милојевић, са вишедеценијским искуством, каже да су наши људи једноставно такви – ако осјете немоћ пред институцијама, прије ће отићи на телевизију, него у Стразбур. Чак и када такав корак суштински ништа неће промијенити.
„Одговорност је на медијским радницима. Они морају препознати најбољи интерес ђетета, и дати му предност у односу на јавни интерес, преноси ЛОЛА.
Нажалост, родитељи врло често нису свјесни да гурајући дијете пред камере не поступају исправно. Говорим о дисфункционалним породицама”, објашњава Милојевић.
Наглашава да дио одговорности, свакако, припада институцијама, које углавном раде ефикасно тек када су под притиском јавности.
Истраживања показују да дјеца чији се родитељи злостављајуће понашају углавном за то криве себе. А, то на крају може бити опасно.
„ Јако је важно да мама и тата воле дијете више него што мрзе једно друго. Ако је неко био лош супруг или лоша супруга, то никако не значи да мора бити и лош родитељ. Осим, наравно, ако је опасан по живот и здравље дјетета. Нажалост, имамо и таквих примјера“, закључује педагог Маја Гламочанин.
