Нова година по јулијанском календару свечано се вечерас дочекује широм Српске и Србије – на трговима, у ресторанима, а многи грађани ће славити у својим домовима, у кругу породице.
У Бањалуци, код Храма Христа Спаситеља, наступиће етно-групе Траг, Теодулија и Ива, а у поноћ је предвиђен молебан.
Православна Нова година у Источном Новом Сарајеву биће дочекана на Тргу Републике Србије уз Николину Ковач и Сашу Капора, а за све посјетиоце биће обезбијеђено бесплатно кувано вино.
Београд организује свечани дочек српске Нове године на Тргу републике, у склопу манифестације „Београдска зима“.
Јулијанска Нова година, празник је који се слави 13. на 14. јануар по грегоријанском календару сваке године. Тог датума је 1. јануар по јулијанском календару.
Иако је у устаљен назив српска Нова година, у различитим крајевима Европе позната је као јулијанска, стара или православна Нова година.
Иако није званична Нова година, она се слави у Србији, Босни и Херцеговини, Републици Српској, Црној Гори, Северној Македонији, православним дијеловима Хрватске.
Слави је и православно становништво у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Грузији, Молдавији.
Традиција прославе јулијанске Нове године постоји и у неким њемачким кантонима у Швајцарској, као и у неким дијеловима Шкотске.
Када су Срби почели да славе Нову годину
Тачан датум када су Срби почели да славе јулијанску Нову годину је немогуће одредити, али тај празник добија на значају после Првог, а поготово после Другог свјетског рата.
Иако није била званично забрањена, за вријеме комунистичке власти није било организованих јавних дочека, ни дочека по ресторанима и кафанама.
До размимоилажења двије Нове године долази због реформе јулијанског и настанка грегоријанског календара, 1582. године.
Упркос дуготрајном отпору претежно православних земаља, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је 1919. године законом изједначила два календара, али Српска православна црква није.
ОБИЧАЈИ КОЈИ СЕ ПОШТУЈУ НА ОВАЈ ПРАЗНИК
Православна Нова година назива се још и Мали Божић, а поклапа се и са црквеним празницима Обрезање Господа Исуса Христа и крсном славом Свети Василије Велики.
Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице мијесе новогодишњу чесницу, „василицу“.
Црква испраћа стару и дочекује нову годину на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, подсећајући да се у бројним црквеним домовима обиљежава овај значајан празник.
Тога дана у неким крајевима Србије спаљују се остаци бадњака, а поред „василица“ месе се и крофне у које се, као и за Божић, ставља новчић.
Такође, вјерује се да, поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унијети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током цијеле године имали напретка.
