Зашто је прекид уредне, али непланиране и нежељене трудноће, код нас нешто о чему се шапуће? Или шути. Поуздан број абортуса у БиХ нико не зна. Здравствене установе воде непотпуне евиденције и нерадо их објављују.
Већина о овој теми не жели јавно говорити, иако сви имају јасне ставове. Дубоко подијељене.
Прим. Мр сц. Др Владимир Перендија из Бањалуке мисли да су абортуси примитивна, зла коб човјечанства која оптерећује цивилизације више од 5 000 година.
– Само човјек који је најсвјесније и најсавршеније биће на овој планети убија плод у својој утроби. Већина популације на намјерни прекид трудноће гледа као на „нормалну” процедуру, што она свакако није. Несхватљиво је да данас кад постоје различитие врста савремене и ефикасне контрацепције, абортуси уопште постоје. Чињеница је да је потрошња савремених контрацептива незнатна и да имамо озбиљан број абортуса. У нашем истраживању од 1 330 жена у цјелој Републици Српској које су дошле на процедуру прекида трудноће, скоро половина испитаница (49,5%) као разлог наводи свој став да не жели више ђеце, што значи да жене користе намјерни прекид трудноће као инструмент за планирање величине породице, што их у суштини не разликује од жена прије појаве контрацепције. – каже др Перендија.
Према његовом мишљењу, такав став жена условљен је бројним узроцима, који се могу подјелити у шест негација. То су: неинформисаност, неодговорност према здрављу уопште, незаинтересованост према репродуктивном здрављу, недостатак подршке у породици, недостатак подршке у школи и недостатак подршке од стране здравственог система.
Шта кажу бројке?
Поуздан број абортуса у БиХ нико не зна. Здравствене установе годинама воде непотпуне евиденције и нерадо их објављују. Грубе медијске процјене кажу – око 4 000 побачаја годишње или око 11 дневно.
-У Клиници за гинекологију и акушерство УКЦ РС имамо један период који представља реалан број абортуса – од 1981. године до 1992. године. Тај период показује страховито висок број намјерних прекида трудноће. Наиме, тада је било 54 728 порођаја и 62 113 намјерних прекида трудноће. Дакле, било је око 13% више абортуса од порођаја. Настанком ратног хаоса, промјеном економског и привредног система отварају се бројне приватне здравствене установе у којима се обавља највћи дио прекида трудноће. Никад ни једна приватна установа није пријавила ни један абортус, тако да данас не можемо ни приближно говорити о реалном броју абортуса. – објашњава др Перендија.
Колико је абортус табу тема илустроваће, можда, и податак да бројни психолози, који иначе радо говоре за медије, овога пута нису били расположени за разговор. Међу неспремнима да свој став саопште и бране јавно није Татјана Прерадовић – Сјенница, дипл псиголог.
Она сматра недопустивим да је у друштву заступљено превише политичких, религиозних, моралних и културолошких увјерења, која воде до стигматизације и одбацивања жена, ако одлуче прекинути трудноћу.
-То се доживљава као непримјерен и неморалан чин који одступа од друштвених норми. Жене које се одлуче за абортус су веома често етикетиране као „проститутке“ и „убице“, као промискуитетне и као лош примјер за млађе. Тако можемо чути: Како је себи могла то допустити? Ако није жељела ђецу, зашто је остала трудна? Као да је одговорност за трудноћу само женина. Религије абортус квалификују и као гријех. Да ли то значи да је гријех само женин? Гђе је ту мушкарац?“ – коментарише Прерадовић – Сјеница, уз наглашену оцјену да и нежељени побачај и нежељена трудноћа могу имати неповољне ефекте на психичко здравље жене.
Оно у чему су сагласни сви „Лолини“ саговорници јесте да би о овој теми требало чешће говорити у медијима и образовним установама, како би нове генерације биле информисане и прије њихове сексуалне зрелости.
„Што се тиче адолесцената стање није нимало сјајно. Код нас не постоји примарна превенција, не само абортуса, него и врло опасних обољења као што је рецимо рак грлића материце. Наиме, ни на једном нивоу образовања не постоји едукација по питању репродуктивног здравља, а управо је та примарна превенција најважнија, јер она има задатак да отклони бројне ризике са којима се млади људи срећу како у свом сексуалном животу тако и на здравственом плану.“ -закључује др Перендија.
