Након што је Општински суд у Мостару уписао у катастар да је „држава власник православног гробља у мостарском насељу Врапчићи“, исто се десило и са капелом Српске православне цркве и још једним гробљем који се налазе на другој парцели, у истом насељу.
Овакви поступци недвосмислено представљају систематски напад на имовину Српске православне цркве у Федерацији БиХ, али и покушај да се административним путем избрише вишевјековно присуство српског народа у Мостару.
Постојање и укоријењеност Српске православне цркве у овом граду јасно илуструје чињеница да и данас, у самом Старом граду, постоје пословни простори чији закупци плаћају закупнину Српској православној цркви.
Када дође до кашњења у уплатама, дуг се често, у духу хришћанског разумијевања, опрашта. То додатно свједочи о континуитету власништва, али и о односу Цркве према заједници у којој вијековима дјелује.
Није ријеч о „спорној“ или напуштеној имовини, већ о јасно дефинисаном и активном власништву које институције данас покушавају да административним и судским путем доведу у питање.
