У овим празничним данима, у очи пада и до мозга долази, како домаћи политичари најчешће доводе Републику Српску у питање, када она није ни угрожена, а како би они могли да се представе као заштитници.
Тако и у овом случају имамо неки полупаснивни, полумазохистички тон, који хоће рећи „јако је тешко, све је на граници пропасти, али на крају ћемо (пре)живјети“. Наравно, само ако они који су нас докормиларили у ћорсокак, наставе да кормиларе.
При том, након предизборног плаката са двоглавим орлом, СНСД политика наставља понижавање ПЦ-амблемом, као својим грбом и сублимацијом немања идеологије, уз пођоњени Гаспром-дизајн. И то у вријеме када предузеће муку мучи са америчким санкцијама у немогућности да се на њиховим пумпама у Српској наспе гориво и плати картицом.
Ипак, изненађење је сама чињеница што смо опет одржали параду у част Републике Српске, без обзира на страх од санкција руководећим лицима и традиционални недолазак Александра Вучића, који се санкција боји више од Милорада Додика.
