Колико пута се догоди да упаднемо у жучне расправе и гласно причамо, јер смо сигурни да смо у праву. Неретко упорно бранимо своје ставове јер мислимо да имамо све чињенице, иако их заправо немамо, а управо ово се објашњава у новој студији објављеној у часопису Плос оне. „Већина људи ово често ради“, каже један од аутора студије, професор Ангус Флечер.
Само пола чињеница
Две групе испитаника који су учествовали у студији и које су добиле само половину чињеница или само аргументе, веровале су да имају довољно информација да донесу исправну одлуку.
Професор овај феномен назива „илузијом да имамо довољно информација„, где људи ретко застану да размисле о томе које информације им недостају, већ самоуверено претпостављају да су чињенице које имају довољне да потпуно разумеју ситуацију.
Међутим, оно што је највише изненађује научнике јесте да су „људи спремни да промене своје мишљење“.
Када су свима дате и друге стране аргумента, њихова мишљења су се променила и постала једнака контролној групи која је од почетка имала све чињенице. Гледајући како лако су учесници променили своје размишљање, Флечер верује да резултати ове студије могу бити корисни у свакодневним неслагањима.
Битна радозналост
„Радозналост према свим странама аргумента може природно помоћи у разрешењу конфликата и најважније место где треба применити радозналост је у међуљудским односима. Постоји огромна количина непотребног беса, агресије и незадовољствау тим односима која су заснована на потпуним неспоразумима. Ако осетите да вас неко иритира, направите корак уназад и запитајте се: колико заиста знам о овој ситуацији“, каже Флечер.
Оно што је довело до већег разумевања међу различитим групама у студији је приступ свим чињеницама. Када је свака група независно прегледала нове информације, лакше су дошли до општег консензуса, пише Фортуне.
„Ако се свађате са вољеном особом или колегом, препорука је да застанете и запитате се зашто размишљају тако како размишљају. Велике су шансе да ће открити нешто што би променило вашу перспективу“, саветује професор.
Како је текала студија
У студији је 1.261 одраслих подељено у три групе како би прочитали чланак о измишљеној школи која није имала довољно воде. Једна група је читала чланак који је износио само разлоге зашто би школа требало да се споји са другом која има адекватне залихе воде; друга група је добила чланак који је давао само разлоге зашто школа треба да остане независна и да се нада другим решењима. Трећа, контролна група, прочитала је све аргументе, и за и против спајања школа.
